Fail of the Argonauts

O moćni Bogovi da li ste se gore visoko na Olimpu, opijeni slatkim nektarom prepustili bahanalijama, pa ste dopustili da se nova pošast proširi među nama, gejmerskim smrtnicima. Ime joj je akcioni RPG, a njen najsvežiji izdanak se perfidno kiti vašim perjem, izrabljujući vaša imena i koristeći vaše sinove kao glavne protagoniste.
Dobro ste pročitali naslov posta, dotična igra jednostavno ne zaslužuje da ponese naziv Rise of the Argonauts. Originalni antički mit o Jasonu, Argonautima i njihovoj potrazi za zlatnim runom očito da nije predstavljao dovoljno dobar scenario za momke iz Liquida, te je isti prekrojen i unakažen do neprepoznatljivosti. Nemoguća misija, tj. potraga za zlatnim runom, na koju Pelija šalje Jasona da ga ovaj nebi ubio i tako svrgnuo uzurpatora sa prestola nije bila dobra potka za igru. Ne, današnji Jasoni to jednostavno ne bi prihvatili već bi se, bez mnogo premišljanja, latili mača i skratili za glavu čoveka koji ih je naterao u izgnanstvo, a njihove roditelje držao u zatočeništvu. Sada je u priču ubačena zlokobna sekta Crnih Jezika, za koju se godinama smatralo da je potpuno istrebljena, čiji agent ubija Jasonovu verenicu Alkimedu na dan njihovog venčanja. Prve nebuloze već počinju da isplivavaju na površinu jer je po mitologiji Alkimeda bila Jasonova majka! Zar je bilo toliko teško pronaći neko drugo ime? Ma dajte, ko će bre da čita sve one grčke bljuvotine, dosta smo se napatili čitajući i ovaj jedan mit, pa ćemo sva imena da pokupimo odatle. Jason je odlučan da se ne preda bez borbe, pa će učiniti da sve ne bi li svoju ljubu vratio na ovaj svet. Tako kreće u potragu za čuvenim proročištem u Delfima koje mu možda može pomoći. Odlazeći iz Jolkusa on postavlja svog ujaka Pelaja kao namesnika, ne sluteći da upravo on stoji iza ubistva njegove voljene.

Tokom igre uslediće prava šarada sa likovima iz grčke mitologije koji su potpuno izvučeni iz svog mitološkog konteksta i ubačeni tamo gde je developerima odgovaralo. Tako je Ahil, jedan od najvećih junaka antičke Grčke, ovde predstavljen kao gladijator, šoumen koji se bori za novac i naklonost publike u arenama, noseći nekakvo koplje sa dva sečiva koje kao da je izašlo iz nekog jRPG-a, a ne ispod Hefestovog čekića. Njegov najbolji prijatelj Patrokle je njegov beskrupulozni menadžer i vlasnik arene u Mikeni u koju se bacaju jadnici koji nemaju od čega da plate porez. Bog medicine i zaštitnik lekara Asklepije ovde je najobičniji hirurg koji obitava u memljivim hodnicima arene krpeći one koji su imali sreće da prežive pokolj, dok se najveće skretanje sa kursa zdravog razuma može primetiti u slučaju Dedala. On je igri predstavljen kao crnac, ingeniozni kovač, nekakav antički ekvivalent džejmsbondovskog Kjua. I na kraju Medeja, ćerka kolhetskog kralja bez čije pomoći Jason ne bi uspeo da se domogne zlatnog runa, oličena je kao ezoterična čarobnica, i sama nekada pripadnik sekte, koja se iz lične osvete priključuje družini na brodu Argo.
RotA teško može da se nazove role play igrom, čak i pod rogobatnim nazivom "akcioni RPG" teško može da prođe. Jedina dodirna tačka sa ovim žanrom jeste dodeljivanje tzv. "poena naklonosti" nekom od bogova u čast (Atina, Apolon, Hermes i Aris), nakon čega iz "drveta" skilova možete odabrati neku od božanskih moći. Ovo malo podseća na bronzane/srebrne/zlatne talente iz Witchera, ali u daleko uprošćenijoj formi. Te poene stičete ispunjavanjem nazovi questova (zato što quest log ne postoji, već će tačke od interesa, na kojima se ti nazovi questovi nalaze, biti obeležene na mapi) ili na neki drugi način (za ubijenih 10, 20, 50 protivnika i slično). Naklonost bogova stiče se i izborom njihovih odgovora u dijalozima. Naime prilikom dijaloga imate do četiri ponuđena odgovora od kojih će vam svaki doneti naklonost drugog božanstva. Ovo zvuči zanimljivo, ali nažalost sva četiri odgovora vode potpuno istom ishodu. Ovo sam baš probao prilikom susreta sa jonskim najamnicima na ulazu u Mikenu. Bez obzira da li sam im se obraćao podrugljivim ili poniznim tonom rezultat je uvek isti - doći će do kavge koju će mikenski ofocor prekinuti. Jadno, zaista jadno. Igra ne poseduje ni inventar već ćete višak oružja moći da odložite na brodu Argo koji će tokom igre služiti kao base of operations (nešto kao Ebon Hawk u KotOR-u). Kad smo već kod oružja postoje mač, buzdovan i koplje koje možete menjati tokom borbe pritiskom na taster, i uz oklop predstavljaju četiri predmeta u igri koje možete menjati, tj. dobijati poboljšane verzije.
Sad malo o kontrolama. Kada sam na uvodnom skrinu igri video natpis Press Start to continue došlo mi je da zapevam Console mioooooo! Šalu na stranu, kontrole su tokom borbe definitivno prilagođene džojpedu, jer kako neko očekuje da ću u žaru borbe da kliknem denim dugmetom miša, skrolujem točkić na gore i istovremeno držim pritisnut desni shift taster da bi izveo tamo neki kombo. Uostalom šta će mi i komboi u RPG-u? Opet poređenje sa Witcherom, koji je uspeo da arkadne borbe ne učini previše arkadnim, ovde sve previše liči na Devil May Cry. Pa da, Argonauti nisu RPG - ovo je najobičnija rail tabačina. Samo se krećete pravo, ograničeni ogromnim zidovima koji vam ubijaju i najmanju želju da krenete nekom od malobrojnih stranputica koje se najčešće nigde ni ne vode. Usput tamanite skriptovane buljuke neprijatelja koji iskaču na tačno predviđenim lokacijama. Još kada sam provalio da je u trećoj borbi u areni Ahil klasična kraljica, za koga treba pronaći pattern u kretanju, te mlatnuti ga tek kada počne da se klanja razularenoj publici - definitivno sam batalio igru. Radije ću da uključim MAME emulator i pustim neki Final Fight ili Double Dragon, više ću se zabaviti, to je sigurno.

Jedino gde ova igra zaista briljira jeste kvalitet prezentacije. Počev od grafike i prelepo dizajniranih predela po kojima se krećete, solidne animacije likova (nisam zadovoljan jedino kvalitetom facijalne animacije), preko odlično prezentovanih in game filmića do dobre glasovne glume. Muzika je takođe na zavidnom nivou, mada mi se čini da bi motivi više odgovarali igri baziranoj na bliskoistočnoj, a ne grčkoj mitologiji. Animacija tokom borbe izuva, naročito završni udarci kojima sečete protvnika mačem ili mu topuzom razmrskate lobanju, sve propraćeno hektolitrima crvene tečnosti. Kids are sure to stare at this for hours! Ali džabe im perfektna prezentacija kada je igra šuplja, kada nema šta da pokaže ispod tolike šminke. Čini mi se da je Jasonu bilo lakše da se iscima do današnje Gruzije i pronađe zlatno runo, nego danas objasniti prosečnom fanboyu, koji ne vidi dalje od slova Y u imenu proizvođača svog omiljenog zabavnog hardvera, kako prezentacija ne čini jednu igru.

Dakle, ako niste probali igru i nemojte. Najbolje je potpuno ignorisati je, kao da se nikada nije ni pojavila, pa nam možda i neće biti potrebi bogovi sa početka priče, da bi ovaj groteskni žanr izumro.

Age of Discovery II

Evo, posle nešto duže pauze uspeo sam da vratim blog na noge. Prvo je usledila reinstalacija Windowsa, a potom i problem sa postovima na blogu prouzrokovan kombinacijom ScribeFire ekstenzije za FireFox i pejstovanja teksta iz Worda. Hvala Nikoli na trudu i vremenu koje je potrošio pomažući mi, sporni postovi su prvobitno obrisani, pa ponovo prekucani i sada je sve po starom. Bar se nadam...

Elem, rekao sam već jednom: Ko o čemu, ja o Colonizationu:) Pa i tako je danas jer bih hteo da predstavim jedan odličan mod za ovu igru - Age of Discovery 2. Ovako bi ustvari i trebalo da izgleda nova Kolonizacija, da se smorovi iz Firaxisa nisu odlučili na prosti reprint stare verzije.
Najuočljivija promena je dodavanje novih nacija, pre svega Portugala, čija je uloga u kolonizaciji Novog Sveta do sada nepravedno zanemarivana. Dodate su i još dve nove frakcije: Tortuga i pirati, što igru čini dosta zanimljivijom. Tu su i novi lideri, nove jedinice, nove mape, izmene raznih parametara od kojih je najbitnije da više nema konstantnog smaranja sa kraljem oko povećavanja poreza itd.
Kompletnu listu izmena možete pronaći u temi na CivFanatics forumu, gde možete i skinuti ovaj mod (trenutno najnovija verzija je 1.06 iz januara 2009.)

Ja sam ga ubacio i oduševio se. Kao što rekoh, ovako je nova Kolonizacija trebalo da izgleda!

Port Royale

Nastavljamo sa serijom opisa igara piratske tematike. U ovom postu na tapetu je Port Royale, upravljačka simulacija koja se ipak malo više fokusira na izgradnju vaše male trgovačke imperije nego na borbu sa piratima.
Nemački Ascaron je svima vrlo dobro poznat po svom Patrician serijalu trgovačkih simulacija smeštenih u srednjevekovnu Evropu i doba Hanseatske lige, a i svom manje-više uspešnom izletu u RPG vode sa, sada već serijalom, Sacred. Okrenimo časovnik 2-3 veka unapred, hladno okruženje Severnog mora zamenimo sa toplim Karibima i naći ćemo se u igri Port Royale.
Dakle, preselili smo se u XVI i XVII vek u Karipski arhipelag, u vreme kada su pirati predstavljali najgoru noćnu moru kapetana svakog broda. Na početku igre vas očekuje standardna procedura koja se sastoji u izboru vremenskog perioda u kome će se odvijati vaša avantura, izboru nacionalnosti (Englez, Španac, Francuz ili Holanđanin), matičnog grada i vaše specijalnosti (ovoga puta birate između trgovine i borbe). Ostaje još samo da se odlučite da li ćete započeti sa više novca na računu ili sa prostranijim brodom i igra može da počne.
Na početku imate samo jedan brod, nešto novca i jedno skladište u izabranoj luci. Prvi cilj je steći što veću sumu novca, a ovde se to najlakše postiže trgovinom. Klikom na bilo koji grad na velikoj mapi ili klikom na bunar ukoliko se već nalazite u gradu dobićete podatke o stanovništvu, raspoloženju gradskih vlasti prema vama i vrstama robe koje se proizvode u tom gradu. Od građevina u gradu za sada vam je svakako najvažnija pijaca jer se na njoj odvija trgovanje. Pored cene, videćete i dostupnu količinu robe, a važi pravilo da što manje robe ima to je ona traženija, a samim tim i skuplja. Kupljenu robu možete prebaciti direktno na brod ili u skladište, naravno ako ga posedujete u dotičnom gradu. Od značaja je svakako i brodogradilište u kome možete kupiti nove brodove (samo u većim gradovima) ili popravljati oštećenja. U većim gradovima se nalaze i guvernerske kuće u kojima od guvernera (logično, zar ne) možete dobiti različite misije (prevoz važnih dokumenata ili robe, hvatanje poznatog pirata, snabdevanje gradova određenom robom), a možda će vam i ponuditi ruku svoje kćeri. Sve misije su vremenski ograničene i eventualni neuspeh će vam malo usporiti napredovanje ka višem činu, te neko vreme nećete dobijati misije od guvernera. U ostalim gradovima možete posetiti gradske kuće (preteča opštine) u kojima možete uložiti novac u banku ili podići kredit (uz nisku kamatu, vezanu za švajcarski franak), kupiti građevinsku dozvolu ili jednostavno investirati u odbranu grada kupovinom topova i plaćanjem vojnika. Ovo poslednje se može veoma isplatiti jer podižete svoj rejting, a istovremeno štitite svoju imovinu od piratskih napada. A kakav bi to karipski gradić bio da nema svoju krčmu „Kod šepavog gusara“? U birtijama se možete kockati, unajmiti kapetana za brod, dobiti misije od pojedinaca ili neke važne informacije, poput mapa sa blagom. Naposletku, svaki grad ima i crkvu, u kojoj možete blagosiljati brod (za određenu sumu naravno, pa ni good ol` God ne radi za džabe) kako bi posada bila zadovoljna ili dati dobrovoljni prilog radi već pomenutog dizanja rejtinga.
Zanimljivo je da s` početka nemate ucrtan nijedan grad na karti, već ih sve morate sami pronaći (na disku sa igrom se nalazi i mapa u .pdf formatu koju možete u svakom trenutku konsultovati u vezi položaja gradova). Putovanja od grada do grada znaju da potraju, ali se mogu ubrzati. Dok ne steknete znatniju količinu zlata osuđeni ste na kupovinu/prodaju robe po gradovima, da bi kasnije mogli i da podižete građevine za proizvodnju robe, nova skladišta, smeštaj za vaše radnike ili bolnice, čija je jedina svrha veličanje vašeg lika u očima proste raje. Obratite pažnju da je za proizvodnju nekih vrsta robe potrebna određena količina neke druge robe (tako je recimo, za proizvodnju ribe potrebna so, a za proizvodnju soli je potrebno drvo). Deo igre oko trgovine će vam najverovatnije brzo dosaditi, ali postoji mogućnost pravljenja automatskih trgovačkih ruta koje će vam umnogome olakšati posao.

Tokom putešestvija po Karibima sretaćete različite brodove, od običnih trgovaca koji će samo gledati svoja posla, do krvoločnih pirata koji će bezglavo jurišati na vaše brodove i njihov tovar. Svaki brod možete presresti (ukoliko uspete da ga stignete) i eventualno napasti. Ukoliko krenete da napadate brodove vaše nacije ili nacija sa kojima niste u ratu, ubrzo ćete postati persona non grata u svom matičnom gradu. Takođe nije moguće uplovljavati u luke nacija sa kojima ste „na nož“, ali je uvek moguće ušunjati se radi brze posete krčmi. Borba brodova se odvija na posebnom ekranu. U svakom trenutku igru možete pauzirati, na miru izdati naređenja vašim brodovima, a potom nastaviti bitku. Jačina nekog broda se pre svega ogleda u broju topova, koji mogu upotrebljavati tri tipa đuladi: za uništavanje trupa, jedara ili posade. Za razliku od konkurencije, ovde u borbi učestvuju svi brodovi koji se nalaze u eskadri koja napada. Iako možete direktno upravljati samo jednim brodom, ostalima lako izdajete naređenja u kom pravcu da plove, kakvu municiju da koriste i koliku distancu da drže u odnosu na protivničko brodovlje. Kada neprijateljski brod „smekšate“ topovskim salvama sa distance, potrebno je približiti se i ukrcati se na njega i savladati preostalu posadu da bi brod postao vaš. Pljačkanje brodova i njihovo zauzimanje je vrlo unosan posao, te bi bilo poželjno da u vašoj floti imate bar jednu eskadru koja se bavi isključivo tim poslom.
Trgovinom, borbama i uspešnim završavanjem misija stičete iskustvo pomoću koga zavređujete činove. Sa svakim unapređenjem otkriće vam se nova informacija u vezi vaše davno izgubljene sestre, a potraga za njom i čini okosnicu radnje u igri.
Port Royale poseduje lepu 2D grafiku kombinovanu sa trodimenzionalnim modelima brodova. Zvuk i muzička podloga su zadovoljavajući, ali ipak siromašni, tako da posle izvesnog vremena dosade. Igra jeste zabavna, ali potrebno je dosta vremena uložiti u nju da biste postigli nekakav vidljiv napredak, tako da je preporučujem samo zaljubljenicima u žanr, a ostalim savetujem da quick fix zabave potraže na drugom mestu.