Guyon`s canal syndrome

Hmmm... odavno se nisam bavio pisanjem na blogu, malo zbog problema iz naslova, malo više zbog nedostatka vremena za igranje, a samim tim i inspiracije za pisanje. Elem, odlučih se da napišem ovaj post u nadi da će neko ovo pročitati i da će mu ostati negde u malom mozgu, da se ne zajebe kao ja.
Sve je počelo kada sam kompjuter privremeno iselio iz svoje sobe, što mi i nije prestavljalo neki problem obzirom da koristim laptop. Ali problem je što sa sobom nisam poneo i svoju stolicu sa naslonom. Nije to nikakva specijalna stolica, u pitanju je najobičnija drvena stolica. Nju sam privremeno zamenio nekom imitacijom barske stolica koja nije imala naslon. Jednostavno bio sam lenj, u kuhinji se nalazilo još dve stolice identične onoj iz moje sobe, ali eto mrzelo me je da jednu donesem već sam uzeo ovu koja mi je bila pri ruci. Ni to ne bi bio problem da ja ne volim da se prilikom rada za kompom lepo zavalim. A sada naslona nije bilo. Kako sam tih dana imao dosta posla koji nije preterano zahtevao upotrebu tastature leva ruka mi je bila slobodna. A odmah do mene se nalazi orman sa otvorenim delom baš negde u visini moje leve ruke. Idealno mesto da je smestim i "zavalim" se u stolicu, prenoseći tako na šaku celu težinu tela. Baš zgodno - ma naslon mi nije ni trebao. I tako su prošla 2-3 dana. Povremeno bih osetio da mi je šaka malo utrnula, sklonio bih je sa ormana i kroz nekoliko minuta utrnulost bi prošla. Nakon toga ruka se mahinalno vraća u stari položaj, uopšte se ne obazirući na "opomene" u vidu trnaca.
I tako, 4 dana nakon prinudnog preseljenja na novu lokaciju i višečasovnog opterećivanja šake leve ruke, utrnuli su mi mali i domali prst. Nisam tome pridavao neki značaj, rekoh proći će me kad prespavam, sigurno sam malo nažuljao šaku. Ali ujutru trnci nisu prošli i ja sam se pomalo zabrinuo. Kada baš i nisam neki fan čika u belom (oni su mi uvek poslednja opcija), odlučih se da konsultujem Dr. Google, te ukucah simptome u polje za pretraživanje. Sve je odgovaralo sindromu Gijonovog kanala, tj. uklještenju ulnarnog nerva u predelu ručnog zgloba. Oboljenje se u literaturi naziva i "bolest biciklista" jer je česta kod ovih sportista zbog dužeg pritiska ručnog zgloba na upravljač bicikla, a karakteristična je i za dizače tegova, ljude koji koriste pneumatske čekiće... A eto, ja sam to zaradio sedeći za kompom o.O I to samo zato što me je mrzelo da uzmem normalnu stolicu sa naslonom.
I tako, evo prođoše već 2 nedelje ja se još patim sa svojom "bolešću". Već sam skoro potpuno oguglao na čudan feeling u malom prstu leve ruke, ali ponekad ume i prilično da me iznervira. Trebalo bi da me prođe za nekih mesec-dva, jer je prvenstvena terapija otklanjanje uzroka pritiska na zglob i mirovanje. Ako me do tada ne prođe sledi fizikalna terapija, ako to ne uspe... bah neću ni da razmišljam o tome.
Dakle, ako već morate da svakodnevno provodite dosta vremena sedeći za računarom pazite gde se oslanjate. Koristite udobnu stolicu sa naslonom, izbegavajte oslanjanje laktova i zglobova o razne ćoškove i ivice i povremeno pravite pauze u radu koje ćete koristiti za malo razgibavanja. I neka vas ne mrzi da sami sebi ugodite!