Simon čudotvorac

Nakon instalacije četvrtog nastavka prve point & click avanture koju sam odigrao na Amigi, osetio sam izvesnu dozu sete za onim što je nekada ova igra predstavljala. Biser Adventure Softa, avantura na čijem bi humoru pozavidele i LucasArtsove igre iz njihovih najboljih vremena, Sajmon jednostavno nije imao premca. Simpatična parodija na bajke, popularnu literaturu i filmove, bila je ujedno i prva avantura koju sam prešao skoro do kraja, u čemu su me sprečile loše snimljene sedma i osma disketa. Kasnije sam prešao Secret of the Monkey Island doduše takođe uz malo gvirenja u odlično urađeni walkthrough u jednom od Svetova Igara. Kada sam se igrom slučaja domogao do određenog broja LSD diskova (za neupućene, u pitanju su diskovi sa rešenjima, uputstvima i cheatovima za mnoge Amiga igre, što je u ono vreme bez interneta bilo pravo bogatstvo), na jednom od njih sam našao i rešenje za Simona, koje sam preveo na spski i kao svojevrsno sećanje na ovu igru, doba Amiga računara i moje srednjoškolske dane, postavljam ga ovde u celosti...

---------------------------------------------------------------------------------------------

Kada dođeš u Fleur Deli automatski ćeš pročitati pismo od Kalipsa. Pročitaj ga pažljivo. Otvori fioku u Kalipsovom stolu i iz nje uzmi makaze. Uzmi magnet sa frižidera i izađi napolje. Idi nadesno, kod kovača uzmi konopac i klepetušu od zvona. Idi desno do trga gde ćeš naići na prevaranta. On ti trenutno nije potreban pa se nemoj upuštati u razgovor sa njim. Idi levo i uzmi merdevine naslonjene na zid kuće. Uđi u kuću i pokupi lek protiv prehlade i posudu za uzorke. Vrati se do trga i idi desno. Prođi pored prodavnice i idi desno do krčme „Drunken Druid“. Unutra pokupi šibice sa slot mašine i razgovaraj sa barmenom. Uđi u drugu prostoriju. Naići ćeš na gomilu druida koji pričaju. Pričaj sa njima dok od tebe ne zatraže da im doneseš magični štap. Vrati se u bar i upotrebi makaze na patuljku koji spava i uzmi mu bradu. Izađi iz bara, izađi iz sela i uputi se u šumu. Idi do veštičine kuće i upotrebi ručku na bunaru. Pokupi kantu sa vodom koju si izvukao iz bunara. U šumi popričaj sa oborenim stablom u kome žive crvi, koji će od tebe tražiti da im doneseš parče kvalitetnog drveta. Nađi varvarina i izvuci mu trn iz noge. On će ti zauzvrat dati pištaljku. Nađi drvo sa sovom i pokupi pero koje ispadne. Popričaj sa sovom. U centru šume pokupi kamen sa natpisom. Stavi bradu i uđi u patuljački rudnik (lozinka je napisana na kamenu koji si pokupio). Idi uz stepenice na desnoj strani i naići ćeš na dva pijana patuljka. Iskoristi pero i ispašće im ključ. Pokupi ga i izađi iz rudnika. Pored rudnika je građevina sa dvoja velika vrata. Ispred vrata pokupi papir koji je ispod kamena i odnesi ga u prodavnicu. Pored rudnika ćeš naići i na drvoseču koji je ostao bez posla. Treba da mu nađeš specijalan metal myrthil, a od njega ćeš dobiti detektor metala. Treći put od rudnika vodi do gušterove kućice. Pravi mu društvo na rođendanu. Gulaš koji ti ponudi stavi u posudu za uzorke. Idi do mosta na kome ti trol ne dozvoljava da prođeš dalje. Daj mu pištaljku i gledaj šta će se dogoditi. Pređi preko mosta i naići ćeš na tupana koji ima problema sa semenom. Polij seme vodom iz kante i tupan će otići. Pokupi seme. Idi do klisure i spusti se dole uz pomoć lijane. Razgovaraj sa Golumom. Pošto on treba da spremi večeru daj mu posudu sa gulašom, a on će ti ostaviti štap za pecanje. Zabacuj štap sve dok iz vode ne izvadiš prsten. Idi do zamka i upotrebi klepetušu na zvonu. Popni se u toranj preko kose koja ispadne kroz prozor. U tornju ćeš naći Repulsaru pola devojku-pola svinju. Poljubi je i pretvoriće se u svinju. Pokupi je, a zatim se vrati do Kalipsove kuće. Iza kuće je gomila komposta. Baci seme na kompost i izrašće lubenica. Idi do kuće gde si pokupio merdevine i produži desno. Tu je kuća sa vratima od čokolade. Pusti svinju da pojede čokoladna vrata. Uđi unutra i pokupi šešir sa mrežom i dimilicu. Upotrebi šibice na dimilici, a zatim dimilicu na košnici i pokupi vosak. Idi nazad u krčmu i od barmena zatraži piće. Dok ga on pravi upotrebi vosak na buretu i dobićeš karte i kupon za besplatno pivo. Zatim pokupi bure. Idi nazad do rudnika (na ulazu obavezno stavi bradu). Čuvaru daj bure i idi sa njim u podrum. Pokupi kuku i pričaj sa patuljkom u sredini. Idi do patuljka za stolom i spusti se niz stepenice sa leve strane. Upotrebi ključ na vratima, a čuvaru u riznici daj karte i kupon za pivo, a od njega ćeš dobiti dragulj. Idi do prevaranta na trgu i prodaj mu dragulj za 20 zlatnika. Za njih kupi čekić i belo piće. Ispred je kutija koju treba da otvoriš. Odvešće te do goblina. Pokupi kost od pacova i knjigu čarolija. U knjizi ćeš naći parče papira. Upotrebi papir na vratima i kost na bravi. Ključ ce pasti na papir, izvuci papir, uzmi ključ i upotrebi ga na vratima. Pokupi metalnu kantu. Idi niz stepenice. Pokupi mint bombone i razgovaraj sa druidom. Pošto je sujeveran skini prsten dok pričaš sa njim. Druidi se mogu pretvoriti u životinje kada je mesec pun. Stavi kantu druidu na glavu i pokazi mu svetleći štap. Pretvoriće se u žabu i otići. Da bi se sakrio od goblina uđi u spravu za mučenje (iron maiden). Izađi kada goblini prođu. Vratiće se žaba i dati ti testeru pomoću koje ćeš izaći iz prostorije. Pronađi barda sa trubom. Upotrebi lubenicu na trubi da bi je zapušio. Uzmi trubu pod izgovorom da ćeš je odneti na popravku. Idi do gušterove kuće i pomeri kutiju. Otvori vrata u podu i siđi dole. Čekićem zakucaj dasku koja je popustila. Na ostrvu lobanje pokupi žablji otrov. Pored gušterove kuće je pećina koja vodi ka planini. Upotrebi detektor za metal i ostavi ga tamo gde se pojave očitavanja. Idi do diva koji spava i upotrebi trubu. On će rukom oboriti drvo i tako ti napraviti most preko provalije. Naići ćeš na zmajevu pećinu. Uđi unutra i saznaćeš da zmaj ima prehladu. Daj mu lek i pokupi aparat za gašenje požara. Iznad pećine je kamen. Možeš se popeti gore koristeći kuku na kamenu. Upotrebi magnet na kanapu i baci ga dole kroz rupu. Tako kupi zmajev novac dok ne budeš pun. Idi dalje planinom dok ne naiđeš na klinove za penjanje. Pokupi kamen koji tu nađeš. Idi desno po ledenoj ivici dok ne dođeš do drveta koje priča. Upotrebi belo piće na drvetu i reci će ti nekoliko magičnih reči. Idi do kovača i izvadi fosil iz kamena koji si pokupio na planini. Odnesi ga Dr. Von Jonesu i reci mu da kopa kod detektora za metal. Prati ga i pokupi mythril sa gomile zemlje koju je iskopao. Idi do kovača i iskuj od mythrila sekiru za drvoseču. Idi do drvoseče i daj mu sekiru. Uđi u njegovu kuću i pokupi klin. Upotrebi aparat za gašenje na kaminu i pomeri kuku. Uđi u kamin i naići ćeš na razne vrste drveta. Pokupi mahagoni i odnesi ga crvima u šumi. Toliko će im se svideti da ce ući u njega dok je još uvek u inventaru. Idi u zamak gde si našao Repulsaru i pusti crve da pojedu pod. Spusti se dole i otvori grob. Popričaj sa mumijom. Povuci zavoj i pokupi magični štap. Vrati se u selo i daj štap druidima u krčmi. Završio si prvi deo igre.

U selu poseti druida i daj mu žablji otrov u zamenu za napitak. Sada idi kod veštice u šumu.Uđi u kuću i igraj igru sa njom. Kada pobediš i dobiješ metlu, ona će se pretvoriti u zmaja. Pretvori se u miša i pobegni kroz mišju rupu. Idi do mesta na planini sa klinovima i stavi onaj koji nedostaje (pokupio si ga kod drvoseče). Sneško ti blokira prolaz. Upotrebi mint bombone i prolaz je slobodan ka Tower of Doom. Upotrebi metlu da bi došao do vrata. Upotrebi napitak koji si dobio od druida i prođi kroz pukotinu na vratima. Tvoj pas će ti omoguciti da dođes do vrta gde ćeš pokupiti dlaku. Pokupi list i kamenčić, uđi u kantu i unutra ćeš naći šibicu. Kreći se napred sve dok ne naiđeš na list lokvanja. Upotrebi šibicu na lokvanju, zatim i list i dobićeš brodić. Otplovi do semenja i pokupi ga. Vrati se i iskoristi kamen na semenju da bi dobio ulje. Stavi ulje na čep i upotrebi dlaku da bi ga otvorio. Otplovi na drugi kraj bare. Idi do žabe koja će te napasti i umalo pojesti. Pogledaj u vodu i uhvati punoglavca. Pricaj sa žabom i ona će otići. Pusti punoglavca u vodu i pojedi pečurku. Vratićeš se u normalnu veličinu. Pokupi granu i otvori vrata. Uđi u zgradu i pokupi koplje. Kad pobegneš u vrt, vrati se u zgradu i upotrebi granu na kutiji sa čudovištem. Pokupi štit. Idi niz stepenice. Uzmi škrinju na desnoj strani i vrati se. Stavi škrinju na blok i pomeri polugu dva puta. Uzmi sveće sa bloka i pomoću koplja dohvati lobanju. Idi gore u Sordidovu sobu. Pokupi knjigu i pogledaj je. Uzmi štapić sa stola, uzmi čarapu i torbu. Upotrebi čarapu na torbi a zatim dobijeni predmet upotrebi na mišjoj rupi. Uhvatićeš miša. Idi na gore i pričaj sa demonima. Uzmi hemikalije i knjigu. Pročitaj knjigu, upotrebi hemikalije na štitu i okači ga o kuku. Vrati se u Sordidovu sobu i pričaj sa ogledalom. Ako čujes prava imena demona možeš se vratiti gore. Pošalji demone kući. Reći će ti nešto o teleportu. Upotrebi ga i idi u Fiery Pits. Pokupi kamen i mladicu drveta. Pričaj sa čovekom koji ce ti dati brošure. Pogledaj ih i upotrebi elastičnu traku sa mladicom. Katapultom koji si napravio gađaj požarno zvono. Čovek ce pobeći, a ti pokupi suvenir šibice i produži u Fiery Pit. Na putu do Sordida pokupi vosak za pod. Kada vidiš Sordida upotrebi štapić na njemu. Pošto jama nije u plamenu, upotrebi šibice na njemu i baci štapić u jamu. Ali Sordid ustaje iz mrtvih i kreće da te ubije. Telefonski poziv će ti spasiti život. Kada Sordid dovoljno priđe upotrebi na njemu vosak za pod i zauvek si završio sa njim. A i sa igrom:)

Bavite se sportom, recite NE Falloutu 3

Verovatno su sličnu poruku na umu imali i australijski cenzori kada su Fallout 3 žigosali pečatom na kome je velikim crvenim slovima ispisano denied. Da, i pre nego što se pojavila, igra je okarakterisana kao štetna po australijsku mladež zbog prekomerne upotrebe narkotika u njoj. Kako je njihovom rejting sistemu najviša stepenica 15+, tj. ne postoji nekakva 18+ ili M rated kategorija, igra je tako proglašena nepodobnom u Australiji i neće se moći naći na rafovima tamošnjih prodavnica.

Većina igračke populacije trenutno nema previše informacija o samoj igri, pa ni o načinu i zastupljenosti upotrebe droge, ali i pored toga smatram da je ovakva odluka previše spartanska. Upotreba narkotika u igrama, kao i njihovo spominjanje, nisu uopšte novost u svetu igara. Hell, pa i u Falloutu 2 smo pre deset godina imali iste te Stimpackove, različite prirodne halucinogene, feat koji omogućava jače dejstvo pomenutih narkotika, ali i vašeg lika čini pravim addictom i slično. Pa još sam kao klinac u Eliti prevozio ilegalne narkotike i zarađivao milione kredita na račun toga što sam od humanoidnih guštera pravio narkomane...i nije mi bilo nimalo žao zbog toga, niti sam poželeo da nešto slično, samo u ovozemaljskim uslovima radim kada porastem. Budimo i malo relaniji – svi ti WWII shooteri imaju sistem obnavljanja energije preko madpackova. Šta mislite, šta se nalazi u tim kutijicama sa crvenim krstom. Par zavoja i stručak hajdučke trave i bokvice da zaustave krvarenje i ublaže bolove. A koja supstanca je u WWII korišćena kao ultimativni painkiller? Morfijum, jel` to beše isto neka droga, ne sećam se dobro. Hej, pa i u drugim Bethesdinim igrama se pominju narkotici: Elder Scrolls serijal ne mogu da zamislim bez scoome ili moon sugara koji kratkotrajno boostuju atribute vašeg lika, ili jedan obični cyrodillic brandy za opuštanje posle dobrog fajta. Drug and alcohol related topics! Let`s ban Oblivion and Morrowind too! No dobro, hajde da dodamo da su u ovim igrama narkotici svrstani u ilegalne supstance te će vas svemirska policija dobro oglobiti ako vas uhvate u švercu, dok ćete mesečev šećer moći prodati samo sumljivom tipu u mračnom ćošku, dok legalni trgovci neće hteti ni da pričaju sa vama dok imate to „đubre“ u inventaru. Fora sa tim „ilegalno“ ili „nezakonito“ teško bi se mogla primeniti na jedan post-apokaliptični milje u koji je smešten Fallout, jer u sveopštem haosu i anarhiji teško da postoji nekakva „društvena tvorevina“ koja bi mogla da donese i sprovodi svoju odluku o „zabranjenim supstancama“.

No, kako stvari trenutno stoje, Fallout neće biti odbačen samo od strane australijskih cenzora nego i od većeg dela igračke populacije, pogotovo pasioniranih Fallout igrača. Jer posle prvih trailera viđenih na ovogodišenjem E3 sajmu, mnogi su razočarani jer su njihove najgore noćne more potvrđene – Fallout nije ništa drugo do Oblivion with guns, igra koja po svemu više liči na kakav SF shooter iz trećeg lica, nego na nastavak jedne od najboljih RPG igara ikada.

Igra će izaći kada izađe, tek tada će se videti koliko je bacanje hejta na Bethesdu opravdano/neopravdano, a ja se iskreno nadam da drugi neće poći putem kojim je krenula Australija i proglasiti je nepodobnom pod izgovorom da kvari omladinu. Ali možda je ovim gestom „kengurima“ učinjena usluga, pa će tamošnji fanboyevi moći ponosno da tvrde da postoje samo DVA Fallouta. Only time will tell...and Bethesda!

Rimejkofobija

Pre nekih dva meseca sam kukumavčio o tome kako bi bilo lepo da se napravi Colonization 2. Sid Meier i Firaxis su izgleda čuli moje vapaje i pre nešto više od mesec dana najavili novu igru - Civilization 4: Colonization!

Ali zašto ja nisam zadovoljan? Zašto sam sumnjičav, skeptičan? Zato što ne mogu da se otmem utisku da je u pitanju samo jedna maestralno urađena modifikacija četvrte inkarnacije Civa prebačena u sužen vremenski period kolonizacije Amerike. Ko se jednom o mleko opeče, taj i u jogurt duva. Da, baš tako, pre 3-4 godine sam sa nestrpljenjem iščekivao rimejk još jedne Meierove legende Piratesa, odbrojavajući dana do trenutka kada ću ponovo moći da na svom jedrenjaku krstarim Karibima sa jolly rogerom na zastavi. Zanimalo me je šta će novo ubaciti, kako će uspeti da poboljšaju ionako već skoro perfektnu igru, razmišljao šta bih ja stavio. Sav srećan sam otišao do tezge lokalnog pirata, pljunuo 300 dinara za 2 CD-a i instalirao igru. Posle oko sat vremena igranja – bio sam zgrožen! Od jedne ozbiljne simulacije piratskog načina života, dežmekasti Sid je uspeo da napravi igru za decu. Ostavimo sad na stranu što je u igri sve fino i krasno, što nema ni kapi krvi u duelima koji izgledaju krajnje naivno, najveće razočarenje je bilo to što ne postoji skoro ništa novo! Cepidlake bi rekle, dobro tu je mini igra prilikom osvajanja gradova, te ples za osvajanje srca guvernerskih ćerki, ali zar je to sve što je nekad genijalni Meier uspeo da „smisli“. Povrh svega, u očiglednoj žurbi da se igra pojavi na rafovima pred božićni rush, ostala je prepuna bagova. Zato se plašim za sudbinu nove Kolonizacije. Plašim se da to opet ne bude precrtani original od pre 10+ godina u novom Civ4 endžinu. Da ne bude samo još jedan način za izvlačenje još novca na račun stare slave. Jedino što mi možda malo uliva nadu je činjenica da će biti standalone igra, tj. da neće zahtevati prethodnu instalaciju Civ4.

Đe si Diablo, sto godina...

U svetlu nedavnih Blizzardovih teasera oko izlaska trećeg nastavka Diabla i hypea koji u poslednjih 5-6 dana vlada igračkim delom interneta odlučih da preskočim igranje ekspanzije za Sacred i još jednom obrnem Diabla 2...slede moja razmišljanja od pre nekih četiri godine kada sam prvi put prešao ovu igru. Definitivno je konstruktivnije ponovo odigrati legendu, nego smarati po forumima kako će trojka biti shit, jer ima "dečju" grafiku kao WoW, i kako atmosfera ne izgleda dovoljno mračno...

Te već davne 2000. Diablo 2 je bio najiščekivanija igra godine. Nakon odličnog uspeha prvog Diabla, armija fanova bila je gladna novih avantura,a Blizzard je neprestano podgrevao atmosferu,odgađanjem datuma izlaska igre. Konačno u julu 2000. igra se pojavila na tržištu,a čekanje se defintivno isplatilo. Nepunih godinu dana kasnije izašla je ekspanzija Lord of Destruction, koja se nadovezuje na original i sa njim formira skladnu celinu,a donosi iz niz kvalitativnih izmena, pa ću stoga opisivati Diablo 2 sa instaliranim dodatkom LoD.

Diablo 2 je najbazičniji akcioni RPG (hack & slash), i to sa akcentom na akciju, uz neopravdano zanemarivanje RPG elemenata. Od RPG-a je ostalo sakupljanje experience poena ubijanjem protivnika i napredovanje lika kroz nivoe. Sa svakim teško stečenim nivoom (igra podrzava likove do 100-tog nivoa, mada sam prešao celu i stigao samo do tridesetog) dobijate nekoliko poena za rasporedjivanje u 4 kategorije: strenght, vitality, dexterity i energy. Sa svakim nivoom imate mogućnost izbora i jednog skilla (nove magije, specijalizacija za određeno oruzje, borbeni pokliči i sl.). Osnovna verzija igre nudi pet likova plus još dva lika koja dolaze uz ekspanziju. Ponuđeni likovi su: Barbarian, Necromancer, Amazon, Sorceress, Paladin, Assasin i Druid.

* Amazon - Amazonka *
Amazonka je vrlo dobro izbalansiran lik. Dobro koristi luk i strele, ali i koplja, tako da je vična i borbi prsa u prsa, ali i dalekometnom oružju.Od skillova ima dobre pasivne skillove, tj. one koji su stalno prisutni bez potrebe za njihovim pozivanjem i trošenjem mane. Inače njena najveća mana je upravo manjak mane(magijske energije) koju troši u obilatim količinama. Od specijalnih oružja tu su posebni lukovi koje samo ona može da koristi. Dobra stvar je što kada joj ponestane strela, moze da ih pravi na račun mane.

* Assassin - Ubica *
Nije tako dobro izbalanisrana kao Amazonka, ali ipak ima sposobnosti za borbu prsa u prsa, ali i za brobu sa distance korišćenjem različitih zamki, kojima onesprosobljuje neprijatelje. Ako se pravilno leveluje može postati vrlo moćan lik. Nažalost, borbeni skillovi su joj dosta slabi, tako da ćete se više oslanjati na posredniji pristup borbi tj. na postavljanje zamki. Katar, quhab i slična oružja su specifična samo za nju. Dobra stvar je što assassin automatski obija brave tako da nema potrebe za nošenjem ključeva.

* Necromancer - Nekromanser *
Nekromanser se u borbi fokusira na bacanje kletvi na neprijatelje i tako smanjuje njihove borbene sposobnosti, ali i na komandu nemrtvima. Svaki pali neprijatelj može postati član vaše male armije nemrtvih. Fizički je veoma slab i uopšte ga ne treba koristiti za frontalnu borbu, već pustiti nemrtve da se bore umesto njega. Mana mu je što su skillovi uglavnom ofanzivni, tj. manjka mu defanzivnih skillova kojima može poboljšati svoje karakteristike. Različiti štitovi u vidu glava (Unraveller Head, Demon Head i slično) su rezervisani samo za njega. Odlična je stvar kada prizovete Blood Golema jer se energija koju on skida boreci se sa protivnicima se prenosi na vaš lik.To znači da se borite i lečite u isto vreme. Cool!

* Barbarian - Varvarin *
Najsnažniji lik u igri koji se fokusira isključivo na borbu prsa u prsa gde jednostavno nema premca. Njegova sposobnost da nosi dva jednoručna oružja (po jedno u svakoj ruci) daje pregršt zanimljivih kombinacija. Ima odlične defanzivne skillove kojima može poboljšati svoje karakteristike. Najveća mana mu je što ne može da koristi dalekometna oružja. To znači da mora da priđe neprijatelju da bi ga napao, a to ponekad može biti rizično. Određene vrste šlemova su namenjene samo njemu. Ima odličan skill koji mu omogućava da češće pronalazi napitke na telima palih protivnika, što može biti veoma korisno.

* Paladin - Sveti ratnik *
Kao i varvarin, paladin je predodređen za borbu prsa u prsa, no slabiji je od varvarina. Nedostatak sirove snage paladin zamenjuje ofanzivnim i defanzivnim aurama koje boostujuHeraldic shield i sl). njegove karakteristike. Takođe poseduje i aure koje ga štite od vatre, leda ili munja. Glavna mana mu je ista kao kod varvarina, a to je nemogućnost korišćenja dalekometnog oružja. Od specijalnih, samo njemu namenjenih oružja i opreme može koristiti posebne štitove (Heraldic shield i sl).

* Sorceress - Čarobnica *
Naravno čarobnica se oslanja u potpunosti na magiju, treba apsolutno izbegavati frontalnu borbu, a na višim nivoima ce postati toliko moćna da niko od protivnika neće uspeti ni da joj priđe. Ima odlične ofanzivne magije, a može i ubrzati regeneraciju mane. Uopšte nije pogodna za borbu prsa u prsa, pa je treba držati na distanci. Od specijalnog oružja može koristiti posebne štapove.

* Druid - Druid *
Druid gospodari prirodnim silama i može prizvati različite zveri da se bore na njegovoj strani. Dosta je sličan nekromanseru jer takođe može oformiti malu armiju koja ce se boriti umesto njega, mada je nešto slabiji po tom pitanju od nekromansera. Poseduje i zavidan magijski arsenal. Ali zato nije tako slab u frontalnoj borbi i možete ga poslati i direktno u borbu. Mana mu je što se ne može fokusirati samo na jedan način borbe, on je ustvari "majstor više zanata", a ima i slabe magijske napade sa distance. Specijalni šlemovi (Wolf Head) su specifični samo za njega. Ima odlićan skill polymorph koji ga privremeno može pretvoriti u vuka ili medveda.

Priča kreće sa završetkom događaja u prvom Diablu. Heroj koji je savladao Diabla, zarobivši ga u Soulstone, stavio je kamen sebi na grudi. Ipak bio je suviše slab da se odupre moćima Soulstonea, pa je progonjen demonima i morama krenuo na dugo putovanje ka istoku, ostavljajući pustoš za sobom...
Igra se sastoji iz četiri dela ili acta, plus još jedan act u Lord of Destruction. Prvi deo igre odvija se u okolini gradića Tristrama koji je uništen u prvoj igri. Lokalni manastir su zaposeli demoni, pa je na vama da ih isterate odatle. Svaki act se sastoji iz 6 questova, osim četvrtog koji ih ima samo tri. Dalje vas put vodi u pustinjski grad Lut Gholein gde treba pronaći skrivenu grobnicu velikog maga Tal Rashe, koji je u sebi zarobio dušu Diablovog brata Baala. Treći deo vas vodi preko mora u vlažne prašume oko grada Kurasta gde sledi obračun sa još jednim od Diablove braće - Mephistom. Četvrti deo se odvija u paklu i čeka vas završna borba sa samim Diablom. U petom delu šetaćete se ledenim predelima oko planine Areat sa namerom da sprečite Baala da nastavi tamo gde ste zaustavili njegovog starijeg brata.
Već sam rekao da LoD donosi mnoga unapređenja. Prvenstveno rezolucija je podignuta na 800x600 pa sve mnogo lepše izgleda. Uvedeno je još dosta različitih oružja i opreme kojih nije bilo u originalu (nove klase su elitna i prozračna oružja i oprema). Ranije su se mnogi žalili na inteligenciju (ustvari na manjak iste) najamnika koje ste mogli angažovati kao ispomoć, pa su oni prelako ginuli i nisu bili preterano upotrebljivi. Sada je to ispravljeno, a možete im dati i oružje, oklope, šlemove da bi bili jači i efikasniji. Kao i glavni lik i najamnici će napredovati kroz nivoe i postajati sve jači i jači. Od najamnika mozete angažovati varvarina (odličan za borbu prsa u prsa), amazonku (koristi luk i strele), pustinjskog ratnika (ima odlične defanzivne ili ofanzivne aure) i maga-ratnika (kombinuje magiju i frontalnu borbu).
Kvalitetni video zapisi između actova već su postali zaštitni znak Blizzarda. Ljudi su stvarno umetnici i na račun video materijala nema se šta reći. Pure poetry!
Ono što Diablo 2 nudi je konstantna akcija, krljanje sa hordama protivnika koji stalno nadiru ne dajući vam vremena za predah. Pre početka igranja upozorio bih vas da se pripremnite na bolove u kažiprstu desne ruke usled neprestanog kliktanja. Igra je veoma zarazna i stalno će vas terati napred, iako priće u questovima nisu nimalo zanimljive i tu su tek da nekako opravdaju svo to šetanje i makljanje sa protivnicima.

Najveća mana igre je krajnje debilan sistem za snimanje pozicije koji se primio i u mnogim kasnijim duhovnim naslednicima. Naime, postoji samo opcija "Save & Exit" koja snima samo predmete koje posedujete, ali ne snima i trenutnu lokaciju lika, već će vas uvek vratiti u najbliži grad. Znaći svaki put kada izađete iz igre svi montrumi koje ste prethodno poubijali ponovo će oživeti pa ih iznova morate vratiti među mrtve. Ovo strašno smara! Takođe ne sviđa mi se što ima vrlo malo mesta u stashu tj. mestu gde ostavljate predmete koji vam trenutno nisu potrebni. Što je još gluplje od nivoa vašeg lika zavisiće i količina novca koju mozete ostaviti u stashu. Ostatak morate nositi okolo sa sobom i izgubiti ga ako poginete.
Diablo 2 zajedno sa LoD predstavlja vanserijsku igru koja je ušla u legendu. Iako ne predstavlja remek delo RPG žanra poput Planescapea ili Baldur`s Gatea, njena jednostavna i pitka forma otvara vrata širem krugu korisnika od zagriženih uživalaca RPG igara.

Who wants to be a Playboy?

DVD sa ovom igrom je već više od godinu dana stajao negde na dnu moje gaming kutije...naleteh na njega slučajno pre 2-3 nedelje, nisam imao ništa pametnije da igram, pa rekoh da probam...
Kao prvo uopšte nisam ljubitelj Simsa, a Playboy: The Mansion je recimo neka slightly adult verzija istih. Dakle u ulozi ste Hjua Hefnera osnivača časopisa Playboy(pretpostavljam da već i vrapci znaju) i na vama je da svoju soft porn imperiju uzdignete do nebesa. Mesto dešavanja je notorna Playboy vila(kasnije se otključavaju i drugi delovi poput bazena, kluba i čuvene Playboy pećine ispod vodopada). Pošto ste vi gazda, tj. ništa ne radite potrebno je prvo zaposliti radnu snagu, u ovom slučaju novinare(zadužene za pisanje članaka i intervijuisanje poznatih), fotografe(zaduženi naravno za fotkanje i sastavljanje piktorijala), modele odnosno Playmates(one idu na duplerice, he, he) i zečice(šetkaju se po kući, zabavljaju goste, služe piće...). Da bi izdali svoj prvi broj časopisa(a i svaki sledeći) potrebno je da imate 5 stvari: članak, naslovnu stranu(fotografije neke poznate ličnosti), duplericu, esej(mora da ga napiše neki celebrity), piktorijal i intervju. Ocene pojedinih sadržaja kreću se od jedne do pet zvezdica a njihov prosek čini ukupnu ocenu kvaliteta izdanja. Pored kvaliteta na prodaju utiče i aktualnost tema u časopisu(uvek pre sastavljanja sadržaja časopisa pogledajte šta je aktuelno: teme o sportu, politici, modi, filmu i slično). Ubrzo ćete od svojih pomoćnika dobiti feedback: broj prodatih primeraka i broj zelenih novčanica koji je legao na vaš račun.
U igri postoje dva moda: Freeplay mod i Mission mod. U prvom modu sve se svodi na ozdavanje časopisa, socijalnu interakciju sa kremom društva i mlaćenje para, a drugi mod donosi čak dvanaest „brilijantno osmišljenih“ misija.
Second best thing u igri je organizovanje žurki. Možete pozvati do deset zvanica(ne zaboravite da pozovete vašeg novinara i fotografa za saletanje zvanica, a nisu na odmet ni jedna do dve zečice). Nakon izbora vremena održavanja žurke(dnevna, večernja) i propisa odevanja(formalno, casual, sportski, kupaći kostimi) zvanice će početi da pristižu. Kao dobar domaćin trudićete se da vam gosti budu što bolje raspoloženi pričajući sa njima, nudeći im piće(možete i da ih napijete), igrajući sa njima. U razgovoru sa zvanicama ćete provesti ubedljivo najviše vremena u igri, pa ću se mali više pozabaviti istim. Na raspolaganju su tri manira razgovora: prijateljski, poslovni i ljubavni(ovaj poslednji važi samo pri interakciji sa pripadnicama lepšeg pola). Ako vašem sagovorniku odgovara tema o kojoj pričate, odgovarajuća skala će početi da raste. Ukoliko forsirate prijateljske teme i doterate tu skalu skoro do maksimuma možete dotičnu personu pozvati u klub bliskih prijatelja(Inner Circle). Šta dobijate time što je neko postao vaš bliski prijatelj. Prednost je u tome što je dovoljno da cimnete vašeg prijatelja kada vam je potreban i on će se pojaviti u vili, a u suprotnom biste morali da samo zbog njega priređujete party što, jel`te košta. Ukoliko se bacite na poslovne razgovore sa sagovornikom možete da sklopite posao, i za par minuta ćete saznati da li je „dil“ bio uspešan ili ne(tj. da li ste zaradili ili izgubili novac). I konačno, ako flertujete sa lepoticama neka od njih možda postane i vaša devojka. Prednost imanja devojke je...ovaj, pa svi znamo šta su prednosti imanja devojke...mana je što morate da joj dajete džeparac, ali to su neki sitni novci.

E sad, skoro NIKADA se neće desiti da sa nekom osobom ne možete da izgradite neki od odnosa do maksimuma(možda neke od veoma poznatih lepotica neće tek tako pasti na vaše seljačke fore). Ako vaš sagovornik počne da negoduje, zaigrajte na calm down kartu i nakon toga nastavljate ćaskanje kao da se ništa nije ni dogodilo. Kako se 90 % misija sastoji upravo u vođenju razgovora, možete pretpostaviti koliko će to biti „teško“.
Dalje, šta je još zanimljivo? Ah da, cice odnosno njihovo fotografisanje. Kada neka od njih pristane na sesiju fotkanja možete odabrati lokaciju u vili, šta će model obući ili možda skinuti i onda sledi škljocanje. Pred vama će se pojaviti 3D modeli devojaka sa prenaglašenim grudima u izazovnim pozama, malo zuma, rotiranje pogleda, škljoc-škljoc i to je to! Devojke dolaze u 5-6 „varijeteta“, još dodajte tamniju ili svetliju kožu, crnke, plavuše, riđokose, brinete i možda ljubičaste i sve ste ih videli...Posle desete sve liče k`o jaje jajetu...
U igri se pojavljuje i dosta poznatih ličnosti: Dita Von Teese, Carmen Ellectra, Melissa Joan Hart, Jose Canseco(baseball allstar), Tony Hawk, Tom Arnold, Felix Da Housecat, Ron „The Hedgehog“ Jeremy i drugi.Jednu stvar bih zaista morao da pohvalim, a to je soundtrack. Broj licenciranih pesama je zaista veliki, a ima muzike za svačiji ukus: rok, hip hop, tehno, industrial, džez, fusion.
Za svaki uspešno odrađeni zadatak dobijate određene poene(kao i za kvalitetno odrađene sadržaje u časopisu). Te poene trošite posetom opciji Extras. Pomoću njih možete otključati neke Playboy naslovnice, duplerice, Hefove slike(ono kao Hef u vojsci, Hef pije sokić i slične gluposti) ili neke od zanimljivih intervjua sa poznatim ličnostima(pročitah onaj sa Bilom Gejtsom). Boooring!
Kako je igra ustvari derivat Simsa tu je i opremanje vile raznoraznim nameštajem, igricama, slikama, ukrasnim predmetima i još koječime. Ja sam ovaj aspekt igre potpuno ignorisao pa mi je vila onakva kakvu sam je zatekao na početku igre. Još jedan dokaz da je sve to obični šminkeraj i da nema ama baš nikakvog uticaja na tok igre.
Već sam pomenuo „brilijantno osmišljene“ misije? Dakle, misije se svode na angažovanje novih novinara, fotografa, modela, zatim na sakupljanje devojaka i održavanje harmonije među njima(da ne dođe do catfight-a), organizovanje derneka i sklapanje poznanstava i poslova sa uticajnim džet seterima, priprema themed izdanja časopisa. Ko kaže da igra nema edukativnu crtu – uči vas da se sve može uz malo veze: potpisati ugovor sa najboljim režiserom, sakupiti određenu sumu novca u „dobrotvorne“ svrhe, izvaditi ortaka iz zatvora, potkupiti političara...Misije ne nude ama baš nikakav challenge, sve ćete ih preći iz prve, za svaku će vam trebati max pola sata, a sve se svodi na rutinu: izbaci novi broj, priredi žurku, smuvaj onu, zbari onoga i tako u krug.
Sve u svemu bespovratno izgubljenih 2-3 dana koji su mogli biti potrošeni na igranje nečeg kvalitetnijeg i zanimljivijeg. Nemojte se pecati na zečiju glavu, igra nema apsolutno ništa da vam ponudi. Jesam li rekao da je igra samo za starije od 18 godina?
Za kraj da dodam da je izašla i ekpanzija(nije standalone) Private Party koju nisam želeo da probam tako da ne bih mogao ništa da vam kažem o njoj. Inače ja posedujem Gold Edition koji pored originalne igre i ekspanzije sadrži i neke dodatne video materijale.

Fabulozni Peter

Peter Molyneux (čije me prezime uvek asocira na neke miksere i sokovnike) tvorac je svojevrsnog žanra „bogovskih“ upravljačkih simulacija. Počevši u kasnim osamdesetim sa dva nastavka Populousa, Pera je svoj fazon nastavio da fura i u XXI veku. Posle dva Black & White-a on the rocks i dalje čvrsto stoji na nogama sa poslovično razvezanim jezikom, ali sada i sa Micro$oftovim kešom u rukama. Pre par godina se taj genijalni razmetljivac hvalisao kako će njegov Fable biti ubedljivo najbolji i najsveobuhvatniji RPG koji je čovečanstvo ikada ugledalo. Priča se ponavlja sa Fable 2, doduše sa nešto manje pompe, valjda se prošli put ujeo za jezik...

Fable mi se već skoro godinu dana vuče po nekim diskovima, pa sam odlučio da probam i taj RPG za koji sam čuo od gorepomenutom mu tvorca i od par ljudi koje poznajem. Znao sam otprilike šta da očekujem: akciono orijentisani konzolaški RPG (igra je port sa Xbox-a) sa cartoonish grafikom.

Nakon uvodne scene kontam da sam u ulozi nekog dečačića koji je izgleda potpuno mutav. OK, otac mi je obećao po dinar za svako dobro delo koje uradim u selu...Naleteh na čilca kome se baaaš prišiškilo te me je zamolio da mu pričuvam stvari. Nakon par sekundi se pojavi drugi dečkić koji mi je, sa pakosnim osmejkom na licu, predložio sa polupamo sanduke i vidimo šta je unutra. Sve mi je odmah bilo jasno...i ovde je sve crno i belo...dobro i zlo...samo fale ona dvojica, onaj debeli đavolak i simpatični dekica da me podbadaju. Opet se ponavljaš Pero...zašto u svaku igru moraš da trpaš tu moralnu dilemu između dobra i zla, koja je toliko očigledna da vam prosto bode oči. Izdržao sam lure mračne strane i nisam polupao sanduke. A onda sam naleteo na ženu koja pokušava da nađe svog supruga koji se negde denuo. Par kuća dalje zatekao sam gospodina u zagrljaju prsate plavuše...Neverni suprug me je molio da ne kažem njegovoj gospođi za njegov „mali“ flert, ali ja sam odmah otrčao do nje i sve joj ispričao. I učinio sam još jedno dobro delo...Hmmm...otkad je cinkarenje i drukanje dobro delo? Šta se desilo sa onim dobrim, starim minding my own business???

Onda je došla neka bagra i zapalila selo, silovala i pobila sve što se mrda u njemu...samo je dečkić preživeo. Onda je došao neki istetovirani matorac i odveo me u neki šatro herojski trening kamp u kome deca uče da postanu heroji – dobri ili loši, to je na njima da odluče (`ej Molyneux, traže te neki likovi iz Hogwartsa). I tako sam ja vredno vežbao i učio, pa sam na kraju izrastao u heroja početnika. A onda uzbuna! Cela škola je na nogama, zvone zvona...Pomislio sam da dolaze isti oni banditi, ali ne...neke bube su se razmilele po obližnjoj šumi, pa su mi dali štapić da idem da ih sredim...wow, kakav zadatak za jednog heroja. Kada sam poubijao par buba, vratio sam se u školu po još misija. Šta je sad na tapetu? Ose su napale neke ljude na gradskom izletištu! OK, sad već imam i mač i luk i strele i neke kao magije koje samo prosipam iz rukava, ali opet treba da tepam bube. Pobio sam i te ose i ubio neku „osnu“ kraljicu i izbavio nesrećne izletnike. I tek tako...NPC-ovi su počeli da se vesele, poskakuju i da mi tapšu. Jbt, pa ja sam njihov heroj! Otišao sam do obližnjeg gradića gde me je moj mentor predstavio kao heroja. Okupljeni plebs je takođe počeo da skakuće, navija i plješće...koja detinjarija, svakog trena sam očekivao da neko iz mase poviče „Tinki Vinki“ ili „Poooo“, pa da se, sa tašnicom pod rukom, lepo uhvatim sa njima u kolce i nestanem u svojoj podzemnoj jazbini uz neizbežno „Pa-pa“!

A borba? Heh...podsetila me je na jedno đubre od igre za klince koja je slučajno dospela u moj posed – Grouch. Posle nisam mogao ni sitnoj deci da je uvalim, čak ni na žvaku da je to ekspanzija za GTA3. Samo držim W i klikćem ko ludak dok mišem centriram kameru na protivnika ili držim levi shift za bacanje magija.

Čekaj, a kakve su ovo ikonice u levom uglu ekrana? Neki različiti izrazi lica, neko dupe, neki lik sa kapom ko` u episkopa??? Aaaaaa...to su tzv. expressions i služe mi za socijalizaciju sa NPC-ovima koje srećem. Alooo Piteru, pa ne igram ja Simse, da slažem nameštaj, menjam odelca i pravim žurke za promiskuitetni komšiluk, ovo bi trebalo da je RPG, gde su zmajevi, prgavi Orci i ostale muške stvari koje idu uz hladni čelik? Pera ostaje bez odgovora, ali mi nudi sledeću misiju gde mogu da biram, opet između belog i crnog – da li ću da branim neku tamo farmu od bandita ili ću da im se pridružim i poharam je. Ali pre toga opet sesija tamanjenja gamadi u vidu osa i buba dok stignem do farme!!! A bre, gde je ovde quit game! A meniji su tek posebna priča jer je igra konzolaški port! Šta se desilo sa onim Total Commander style načinom trgovine? Sad moram da prođem kroz pet podmenija dok dođem do longsworda koji hoću da uvaljam trgovcu. A tek snimanje pozicije...pamti se statistika mog lika u tom trenutku, ali ne i njegova trenutna pozicija što znači da mi ništa ne vredi da snimim igru tokom nekog questa, jer ga u slučaju pogibije i ponovnog učitavanja moram da igram ponovo od početka!

I tako, tog fabuloznog popodneva, nakon 3 fabulozna sata provedena uz ovu fabuloznu igru zaključio sam kako bi fabulozno bilo pokrenuti Your Uninstaller i kliknuti na ikonicu igre, a zatim i na dugme Uninstall! To sam i učinio...

Pero, učini mi uslugu, nemoj da izdaješ Fable 2 za PC, ostani na 360-ici tamo ti je i mesto, sve dok ne odlučiš da svoju „lavlju glavu“ izvučeš iz čeljusti MS-a i napraviš nešto zanimljivo...recimo Syndicate na steroidima;)

Generalno bolje?

Iako je igra stara već četiri godine, pre nekih nedelju dana sam poželeo da je ponovo instaliram i odigram koju skirmih partiju, kampanju ipak ne bih ponovo da počinjem. Nakon instalacije me je sačekalo još posla, jer očigledno Generalsi imaju problema sa dvoglavim procesorima jer se igra blokira već pri splash screenu. OK, ništa zato, Task Manager i Set Affinity, su lepo odradili posao, ali za manje smaranja prilikom svakog startovanja preporučio bih Launch`n`Set ili neku sličnu aplikaciju.

Prvi Command & Conquer koji EA samostalno izdaje nakon što je Westwood nestao sa lica zemlje, čini iskorak iz alternativno istorijskog miljea u geopolitičku situaciju današnjice, tj. borbu protiv terorizma. Glavni igrači su(da li je bilo i zrnca sumnje) Amerikanci, koje se uz podršku crvenih, bore protiv globalne terorističke pretnje. Crveni ovde nisu Rusi(reserved for Red Alert), nego Kinezi. Iako se EA do sada trudio da izdaje politički korektne igre, mogućnost igranja na strani terorista zaista daje novu dimenziju. Mada nema nekih preciznih referenci ko se krije iza pomalo benignog akronima GLA(Global Liberation Army), arhitektura građevina, čalme na glavama i izbor jedinica(pre svih bombaši samoubice), jasno se vidi da su programeri EA-a u glavi imali Arape i Osamu bin Ladena kao role model za ovu frakciju.

FMV sekvence koje su bile svojevrstan trademark C&C serijala i njegovog spinoff-a Red Alerta, ovde su izostale. Umesto toga tu su smorni izveštaji reportera koji se na žalost ne mogu preskočiti, kao ni in-game animacije pred svaku misiju. Ovo je bio ogroman minus koji je ogromna baza fanova spremno dočekala na nož. Zaista, Generalsi deluju dosta bezlično, nekako sterilno, jednostavno fale likovi poput Kanea ili Yuria, koji bi vas svojim glumatanjem uvukli u igru. OK, i ova igra ima svoje heroje poput Colonela Burtona, Black Lotus ili Jarmain Kella, ali ipak je zanimljivije kada vam se npr. Tania lično obrati u nekom od filmića između misija.

Amerikanci imaju visoko sofisticirane jedinice i veoma jaku avijaciju, Kinezi se oslanjaju na brutalnu snagu svojih tenkova i nuklearki, dok teroristi svoju „snagu“ baziraju na štancovanju gomile jeftinih i potrošnih jedinica. Bombaši samoubice, auto-bombe, motorciklisti, bagiji sa raketama, „besna rulja“ samo su neke od zaista lepo osmišljenih noviteta koje do sada nisam imao prilike videti u bilo kojem drugom naslovu. Teroristi nemaju aposlutno nikakvu vazdušnu podršku, a i sve jedinice su im dosta slabe u odnosu na druge dve frakcije, te igranje sa njima zaista donosi novo iskustvo. Neke njihove jedinice imaju i scavenger ability, tj. mogućnost da pokupe delove od uništenih jedinica i time povećaju svoju ubojnost.

Tri kampanje, svaka za po jednu frakciju, sadrže po deset misija koje nisu preterano inventivne niti preterano teške, sa izuzetkom poslednje misije u svakoj od kampanja. Jedini resurs u igri su zalihe(supplies), sanduci razbacani po mapi. Svaka frakcija ima svoj poseban način prikupljanja istih: Amerikanci koriste Chinook helikoptere, Kinezi kamione, a teroristi robove. Što se tiče sakupljanja resursa, Kinezi su u blagoj prednosti na ovom polju, zbog mogućnosti regrutovanja hakera, koji sa mreže crpe novac i kada ponestane zaliha na mapi(mada i teroristi imaju istu mogućnost u Black Marketu, hakeri su dosta jeftiniji i efikasniji). Takođe, svaka frakcija ima i svoje posebno super-oružje: Ameri imaju Particle Cannon, Kinezi nuklearni projektil, a terorisiti Scud-ove sa hemijskim ili biološkim bojevim glavama.

U skirmishu je igra zaista laka, a tome u prilog govori i činjenica da je ovo jedini RTS u kome sam u skirmishu uspevao da dobijem partiju protiv više Very Hard kompjuterski vođenih protivnika.

Nešto manje od godinu dana nakon izlaska Generalsa pojavila se i ekspanzija za ovaj naslov – Zero Hour. Osim novih kampanja za svaku od tri strane i poneke nove jedinice i građevine(Kinezi su dobili Helix helikoptere, pa je američka nadmoć u vazduhu blago umanjena), najzanimljive što ova ekspanzija donosi jeste General`s Challenge, tj. niz skirmish bitaka protiv generala različitih profila. Tako neki od njih preferiraju borbu samo hemijskim oružjem, neki koriste samo vazdušne jedinice, drugi pak svoju moć baziraju na nuklearkama ili super oružjima.

Mada se mnogi neće složiti sa mnom po ovom pitanju, C&C: Generals je generalno sasvim OK igra. Drugačija od onoga na šta nas je Westwood navikao kada je C&C serijal u pitanju, ali to ipak nije razlog da se bude toliki konzervativac i da se ovaj naslov automatski etiketira kao loš uz opasku da predstavlja svetogrđe i uvredu za svakog C&C fana koji drži do sebe. EA je ipak shvatio da ovakvi i slični eksperimenti sa igarama koje imaju ogroman fanbase mogu skupo da ih koštaju, pa tako zvanični treći nastavak Command&Conquera ima onaj prepoznatljivi Westwoodovski šmek, sa sve FMV sekvencama i Joe Kucanom i ulozi Kanea.

Tri frakcije sa skoro potpuno drugačijim strateškim pristupom igri, tri solidno duge kampanje, tranzicija u 3D okruženje, zanimljiv multiplayer, zaista bi bilo previše zahtevati još nešto da bi igru proglasili dobrom. Stoga, jedino mi ostaje da dam potvrdan odgovor na pitanje iz naslova posta...

Fujitsu Siemens Amilo Pi 2540

Početkom ove godine odlučio sam da kupim laptop! Igrom slučaja sam nakon deset godina studiranja(znam, u redu, pokrivam se ušima) prešao na državne jasle, tj. budžet pa se javio višak para koji nije otišao kao harač fakultetu. Već duže vremena se patim sa starim kompom, pre svega zbog prepotopske grafičke kartice i zaista dugo sam razmišljao da uradim jedan dobar fejslifting desktopa ili da kupim prenosno rešenje. Jbg, često putujem, koristim različite računare i dosadilo mi je da fajlove sinhronizujem balansirajući sa USB memorijama, RW diskovima...

OK, odlučio sam da kupim laptop, ali je nastao i jedan veliki problem – koji uzeti? Budžet mi je dozvoljavao nekih 600-700 evrića, možda se nategnem za još koji evro više. Nisam imao kinte za pravo gejmersko mobilno rešenje, ali ni neka integruša nije dolazila u obzir. Na kraju sam rešio da malo zanemarim kvalitet i idem na kvantitet, pa su Dell i Toshiba ispali iz konkurencije. Odluka je pala na neki model iz Fujitsu Siemens familije. Ali opet problem – koji model uzeti? Iako sam se zagrejao za jedan određeni model, čak i išao da ga pogledam i bio maltene pred kupovinom istog, tog jutra sam redovno kupio „Blic“ u kome je igrom slučaja bio prospekt jedne firme koja se bavi prodajom računara. I tu sam ga upoznao, sasvim slučajno...Fujitsu Siemens Amilo Pi 2540! Intel T2330 @1.6 GHz, 2 GB Qimonda DDR2 RAM-a, WD hard od 250 GB, ATI Mobility Radeon HD 2400...sve za 52.000 dinara! Nisam se mnogo dvoumio, sutradan sam podigao novac i kupio ga. Lepa velika kutija, a unutra ništa...Laptop, strujni adapter sa kablom(koji je baš dugačak, što mi se jako sviđa) i dva pamfleta, jedan o tome kako su FSC laptopi sjajni, a drugi uobičajeno uputstvo za sve električne uređaje, ono tipa ne polivajte ga vodom i sl. Dobro dolazio je bez OS-a ali ipak barem neko malo uputstvo, makar za korišćenje ovih funkcijskih tastera. Nema, no dobro. Neću da pričam koliko sam se napatio da nađem i instaliram drajvere za XP, jer gospoda iz Siemensa i Micro$ofta očigledno smatraju da je to prevaziđen sistem, te drajvere prave isključivo za Vistu!

Evo sad nakon nekih 3 meseca korišćenja mogu da kažem da je laptop za te pare i više nego solidan. Plastika je kvalitetna, ne vrhunska ali dovoljno kvalitetna, ne ugiba se pod prstima, mada tasteri znaju damalo škripe prilikom kucanja. DVDRW je neki žnj kvaliteta, brzina rezanja samo 8X. I dosta se greje, čak i u ono zimsko hladnije doba. Zato sam mu kupio ono postolje, doduše samo sa jednim ventilatorom, ali i tako uspeva da skine temperaturu za nekih 8-10 stepeni. Sada tokom normalnog rada ne prelazi 50-55 stepeni, eventualno malo preko 60 tek kad izađem iz neke igre. Grafička je solidna, naravno da ne može da tera nove naslove u fullu, ali sasvim zadovoljavajuća. Na primer, STALKER ide u 1280x800 na high podešavanjema, sa isklučenim AA, negde oko 30-35 fps.

Sve u svemu, rekoh solidan laptop za te pare, sada mu je cena i pala pa košta negde oko 600 evropskih monetarnih jedinica. Garancija je jedna godina, bila je mogućnost dokupljivanja iste za 50E godišnje, ali nisam baš bio pri kešu. Nadam se da jednog dana neću zažalitiL

Kozo jedna...kozo

Nakon kratke razmene mišljenja sa jednim cenjenim članom foruma u vezi ljudi koji igraju avanture, shvatio sam koliko sam ja avantura odigrao otkada imam PC. Tačnije, koliko avantura nisam odigrao...Prešao cele samo tri: dve Syberie (ovo je bilo pod must, a pored toga bio sam u vojsci, pa mi je bilo pakleno dosadno) i Still Life, zbog ekstra priče preporučio mi je jedan ortak. Naravno da sam malo zagledao u walkthrough prilikom rešavanja nekih zagonetki. Jbg, ionako ne volim puno da razmišljam, a još to da radim zbog igara. U pokušaje se još mogu podvesti i Escape from the Monkey Island i Fahrenheit, koji ipak nije klasična avantura, a od nje sam odustao zbog glupih arkadnih delova iako sam imao žarku želju da nastavim igru. Znači, sve u svemu, jedva tri skrpljene cele avanture za preko pet godina. Doista bedan skor. I tako, pošto je moja reputacija ozbiljnog gejmera bila poljuljana ovim otrovljenjem odlučih da pređem još koju avanturu. Možda mi se i svidi...

Ali šta odigrati? Zaista dosta toga i dobrog i osrednjeg ima u kolekciji, teško je odabrati...Pomislio sam, nešto klasično...i izbor je pao na Broken Sword: Shadow of the Templars. Stara igra, još iz doba 95-ice, pa ja za pokretanje na XP-u potreban ScummVM. Srećom imam ono SoldOut izdanje sa built-in emulatorom, tako da sve radi bez dodatne zajebancije. Lepa, crtana grafika koja najviše podseća na neki klasični Diznijev crtać. Mladić po imenu Džordž Stobard biva svedok eksplozije u jednom pariskom lokalu, i eto tako, iz čista mira se zavetuje da će pronaći ubice nepoznatog čoveka koji je poginuo u kafeu. OK, sve ide lepo, nema puno predmeta, nema pixel huntinga, uglavnom se svi problemi rešavaju dijalogom, bez nekih glavolomki, nema puno lokacija za besciljno lutanje...sviđa mi se...ali, igrajući je neprestano očekujem taj susret. Zato što je ova igra ostala urezana u moje pamćenje po jednom nimalo prijatnom susretu sa tamo nekom kozom, koji su svi koji su je igrali imali, i nisu se prijatno proveli. Svi se žale na notorni problem sa kozom, kako ga rešiti, kako nastaviti dalje.

Iz Pariza putujemo za Irsku, a ja još nisam sreo kozu. OK, nekako mi je logično bilo da je ipak neću sresti na ulicama Pariza, ali ruralna Irska...sve su šanse da se rogato čudovište upravo tu negde krije. Nakon smaranja sa pijanim Ircima u kafani i malo gvirenja u walkthrough (jbg, istripovao me Džordž da mu treba knjiga da se preko sena popne u zamak, pa sam se ubio tražeći jednu, dok je ustvari trebalo da...). Uđoh u zamak, očekivao sam duhove ili tako nešto spooky, ali tu odmah je bila ONA! E sad, ja sam očekivao kozu, a čini mi se da je ipak u pitanju jarac. Nisam zagledao piksele po repom, ali izgleda mi da je jarac. OK, kliknem na neke merdevine u uglu, Đole krene, jarac/koza skoči i jadnog ga obori na zemlju uz muziku kao iz Hičkokovih filmova. Otrese se Đole proba da priđe sa druge strane, pored neke poljoprivredne alatke – rezultat je isti, našao sam se na zemlji uz istu onu muziku. Probao sam pet, šest, deset puta, rezultat je uvek isti, još je i muzika počela užasno da me nervira. Reših da potražim pomoć. U walkthrough-u samo jedna rečenica – klikni na plug na levoj strani da bi se koza/jarac upetljao. Super, lakše je reći no učiniti. Pa kliktao sam kao manijak na taj „plug“ i uvek me obori. Pogledao sam šta kažu kompetentni ljudi u BS temi na SK Forumu. Isto...brzo klikni na plug kad te obori. Ne vredi! Pola sata sam se smarao sa domaćom životinjom, dok se konačno nisam pošteno iznevirao i deinstalirao igru. Ko bi rekao da će na put moga gejmerskog oplemenjavanja stati jedna koza!

Able, Baker, Charlie, Dog...

Company of Heroes...prva igra koju sam instalirao na novom kompu! Igrao sam Relic-ov Dawn of War i tačno sam znao šta da očekujem. Još i WWII okruženje. Mmmm....

Mrcvario sam ga. Više puta reinstalirao sistem dok se konačno nisam skrasio na XP-u, nisam čuvao save-ove iz My Games Foldera te igru počinjao više puta i početnih par misija bukvalno naučio napamet. Ne igram multi. Prešao sam singleplayer kampanju od 15 solidno dugih i zanimljivih misija, čija se težina (na normalu) kreće od smešno lakih do osrednjih. 15 misija pokrivaju razdoblje od Dana D i iskrcavanja na plaže Normandije do operacije u Falaisu koja je rezultovala krahom nemačke odbrane u Francuskoj iz perspektive narednika Kontija, koji nakon smrti kapetana Mekeja negde na polovini kampanje preuzima komandu nad Able četom.

Akcije ima znatno manje nego u DoW, čini mi se da je neprijateljski AI u ovom slučaju dosta defanzivniji (pogotovo u odnosu na Dark Crusade), te u CoH ima i malo više taktiziranja zbog prisutnosti tri različita resursa koja se sakupljaju osvajanjem i držanjem strateških tačaka. Veoma malo građevina, koje se mogu napraviti isključivo oko mesta na kome se nalazi glavni HQ (sa izuzetkom bunkera odnosno mitraljeskih gnezda). Nerviralo me je što ne mogu da napravim kakav stacionarni AT top ili da na stareške tačke nabacim mitraljeze, ali dobro, opet uticaj od previše igranja DoW-a. Realnost...teško je reći da ima i R od realnosti. Teško da bi američke kante od Šermana izdržale i direktan susret sa StuG-om, ali ovde se isti mogu jedan na jedan nositi sa Panterima, a bogami, ako se pravilno pozicionirate i iz duela sa Tigrom možete izaći kao pobednik. Wolverine sa druge strane je potpuno beskoristan jer nakon apgrejda Šermana on ima jači AT napad i od tzv. „ubice tenkova“. Na američkoj strani još defiluju Crocodile, modifikacija Šermana sa bacačima plamena umesto glavnog topa, Šerman a la Calliope sa raketnim bacačima i Peršing, ultimativni saveznički tenk. Nemci od mehanizacije imaju standardne Panzer IV tenkove, samohodni AT StuG IV, StuH 42 koji prosto kara pešadiju, ali ako ista poseduje bazuke nema tu šta da traži, i malo poslastica iz porodice velikih mačaka – Pantere i Tigrove. Pešadija k`o pešadija, topovsko meso na obe strane, korisno samo za zauzimanje strateških tačaka. Mada, kada im nabacite dve bazuke ili panceršreka i steknu veteranski status, tenkovi iz donje i srednje klase postaju lak plen za njih. Jedino što mi zaista nedostaje je samohodna artiljerija...dobro tu je Kaliopa i Nebelwerfer koga oni jadnici moraju da guraju, ali to nije TO.

Kampanja se da lako preći...imao sam problema sa par misija, ali samo zato što ja igram defanzivno i posle svakog prodora moram da potrošim bar 5-10 minuta na ukopavanje i ojačavanje pozicija. E pa to prosto u nekim misijama ne pali. Konkretno Red Ball Express pre Šerbura, i ona sa victory poenima na brdu 317 kod Mortena. Dok nisam skontao da ovde AI može da se slomi isključivo brzim prodorima bez zaustavljanja za dolivanje goriva i prebrojavanje mrtvih nije bilo rešenja za nemačke tenkove i pešadiju koji mi se ponekad prosto materijalizuju iza leđa i naprave haos u mojoj teško izgrađenoj odbrambenoj liniji koja ih je očekivala sa druge strane. Misije u kojima loviš nemačke Tigrove i Pantere su smešno lake zbog već pomenute „realnosti“ igre. Ok, shvatam da je realan istorijski odnos ovih metalnih zverčica žrtvovan zarad balansa u multiplayeru, ali opet moram malo da gunđam.

Još uvek gustiram skirmish, i gustiraću ga još sigurno neko vreme, jer pored DoW-a od novijih naslova još nisam naišao na zanimljiviju strategiju. OK, treba da probam C&C trojku uskoro, ali ipak WWII je WWII i svi ti laseri i štatijaznam kojekakve hajtek spravice nema šanse da zamene škripu gusenica tenkova u maglovito jutro. Možda zvuči malo morbidno ili šta već, ali zaista ne bih imao ništa protiv da te „umilne“ zvuke puštam svako veče kao uspavanku. Blitzkrieg...gde mi je disk sa Blitzkriegom???