Frogster = Incompetence

Da, bez imalo premišljanja bih između ova dva pojma mogao staviti znak jednakosti. Nemački Frogster, firma koju je tajvanski Runewaker odabrao da obavi posao oko lokalizacije njihove igre Radiant Arcana verovatno je i najveći skup nesposobnjakovića na jednom mestu. Tajvancima (će da budem politički korektan, pa da ih ne nazovem Kinezima :P) svaka čast, napravili su solidnu free2play igru, ali su se gadno zajebali prilikom izbora partnera. Šta drugo reći za igru koja sa svakom novom zakrpom dobija sve više i više bagova. Ranije je i bilo ok, te zakrpe i održavanje servera na nedeljnom nivou su donosile različite izmene kod klasa (neke su nerfovali, neki su postali IMBA) i sistema borbe, ali otkada je igra zvanično izašla iz beta faze - UŽAS. Svaka nedeljna zakrpa sa sobom donese neki fatal error zbog koga se u toku dana mora obavljati "unexpected server maintenance". Mrzi me da nabrajam njihove brljotine, spisak bi bio predugačak, ali dovoljno je pomenuti današnje sranje kada određen broj ljudi nije mogao da se uloguje na svoje naloge. I to iz čista mira, nije bilo nikakvih zakrpa ili padova servera. A da ne spominjem zvanične izjave PR-a (poznatijem pod nadimkom Kretensky) kako će server biti ponovo online za 15 minuta. Pa se nakon 15 minuta pojavi obaveštenje da će sve biti pušteno u rad u narednih pola sata. OK, prođe pola sata, dignuti su serveri - problem zbog koga su srušeni serveri je i dalje tu. Onda se opet dotična individua javlja sa pričom biće gotovo do pola 12, da bi najnovija vest bila - ne znamo kad će biti gotovo. Sve ovo ostavlja utisak nestručnosti i loše komunikacije sa javnošću tj. igračima (a na bilo kakvo spominjanje firme u lošem svetlu na zvaničnom forumu pljušte opomene i banane).
Tako da ako neko ovo planira da počne da igra u dogledno vreme neka se naoruža jakim živcima jer će mu trebati! A i meni dođe da malo odvrnem ventil pa onda - FUCK YOU FROGSTER!!!!

The only fat you need is Chow Yun-Fat!

Hail to the king, baby! - da malo citiram Djuka, koji nam ipak neće dobacivati svoje dubokoumne dosetke u rezoluciji većoj od 640 x 480 piksela. Chow Yun-Fat to upravo jeste, vicekralj hongkongškog akcionog filma, zajedno sa režiserom većine svojih filmova iz tog perioda - Jhon Woo-om.
Baš sam pre nekih 3-4 meseca od drugara dobio DivX kopiju jednog od njegovih filmova, što me je nateralo da pročeprkam internetom i pronađem većinu filmova koje sam, kao osnovac, prosto gutao. Ako me sećanje ne vara, ti filmovi su emitovani na Trećem kanalu, odakle sam ih ja i snimio i nakon toga redovno gledao sigurno jednom mesečno. Slobodno mogu reći da su Jackie Chen (iako njegovi filmovi nisu bili ni približno toliko brutalni) i Yun-Fat (tada nisam ni znao kako se zove glumac već sam ga zvao Tekila) definitivno bili moji favoriti dok se ostala klinčadija mahom palila na gospodu Stallone-a, Schwartzenegger-a i Van Damme-a.
I tako sam ponovo odgledao Hard Boiled, sva tri dela A Better Tommorow, The Killer, Full Contact i Peace Hotel. Nema ničeg opuštenijeg od gledanja plaćenog ubice/policajca koji sa dve berete (koje su verovatno upokovane za unlimited ammo) seje smrt i prosipa hektolitre krvi i drobi gde god se pojavi. Gorepomenuta trojica izgledaju kao smerne opatice u poređenju sa inspektorom Tekilom, njegovom najpoznatijom ulogom koja je 15-ak godina nakon filma inspirisala Midway da napravi igru Stranglehold sa njim kao glavnim akterom. Radnja se uglavnom svodi na to da je on nešto zajebao ili su njega zajebali, pa je neko zagino, pa on sad kreće da im se najebe keve. Dead toll se u svakom filmu broji stotinama, a sve žrtve kao da imaju master degree iz teatralnog umiranja. Ako tome još dodamo da svaki njegov metak pronađe svoju metu, da negativcima treba po 30 sekundi da repetiraju i podignu sačmaru, naivnu glumu i neke fore u pokušaju koje su očigledno samo Kinezima smešne, gotovo ceo film ćete provesti sa blagim osmehom na licu i komentarima tipa "Ma daaaaaaj!" na svakih nekoliko minuta. I definitivno preporučujem gledanje ovih filmova bez engleske sinhronizacije, jer dijalozi na kineskom daju dodatnu draž filmovima. Yun-Fat se kasnije otisnuo preko bare u Holivud, gde je isprva pokušao da nastavi sa žanrom kome duguje popularnost, ali film Replacement Killers nije prošao preterano zapaženo kod zapadne publike. Muka čoveka na sve natera, pa se on tako prešaltao na neke mirnodopskije uloge, tako da videh da je lik snimio i film u kome glumi Konfučija o.O
O ovome sam još ranije hteo da "bacim koje slovo na monitor", ali sam pre neki dan video da na B92 ide serijal njegovih filmova, što me se samo nateralo da se trgnem iz letargije i konačno napišem nešto na ovu temu (a bogami i nešto na blogu). Elem, imate još vremena da sutra (znači, sreda 3.6.2009. godine) u 21:00 pogledate Hard Boiled, koji su ovi naši nesrećnici preveli kao "Živ pečen"! ZOMG!

Guyon`s canal syndrome

Hmmm... odavno se nisam bavio pisanjem na blogu, malo zbog problema iz naslova, malo više zbog nedostatka vremena za igranje, a samim tim i inspiracije za pisanje. Elem, odlučih se da napišem ovaj post u nadi da će neko ovo pročitati i da će mu ostati negde u malom mozgu, da se ne zajebe kao ja.
Sve je počelo kada sam kompjuter privremeno iselio iz svoje sobe, što mi i nije prestavljalo neki problem obzirom da koristim laptop. Ali problem je što sa sobom nisam poneo i svoju stolicu sa naslonom. Nije to nikakva specijalna stolica, u pitanju je najobičnija drvena stolica. Nju sam privremeno zamenio nekom imitacijom barske stolica koja nije imala naslon. Jednostavno bio sam lenj, u kuhinji se nalazilo još dve stolice identične onoj iz moje sobe, ali eto mrzelo me je da jednu donesem već sam uzeo ovu koja mi je bila pri ruci. Ni to ne bi bio problem da ja ne volim da se prilikom rada za kompom lepo zavalim. A sada naslona nije bilo. Kako sam tih dana imao dosta posla koji nije preterano zahtevao upotrebu tastature leva ruka mi je bila slobodna. A odmah do mene se nalazi orman sa otvorenim delom baš negde u visini moje leve ruke. Idealno mesto da je smestim i "zavalim" se u stolicu, prenoseći tako na šaku celu težinu tela. Baš zgodno - ma naslon mi nije ni trebao. I tako su prošla 2-3 dana. Povremeno bih osetio da mi je šaka malo utrnula, sklonio bih je sa ormana i kroz nekoliko minuta utrnulost bi prošla. Nakon toga ruka se mahinalno vraća u stari položaj, uopšte se ne obazirući na "opomene" u vidu trnaca.
I tako, 4 dana nakon prinudnog preseljenja na novu lokaciju i višečasovnog opterećivanja šake leve ruke, utrnuli su mi mali i domali prst. Nisam tome pridavao neki značaj, rekoh proći će me kad prespavam, sigurno sam malo nažuljao šaku. Ali ujutru trnci nisu prošli i ja sam se pomalo zabrinuo. Kada baš i nisam neki fan čika u belom (oni su mi uvek poslednja opcija), odlučih se da konsultujem Dr. Google, te ukucah simptome u polje za pretraživanje. Sve je odgovaralo sindromu Gijonovog kanala, tj. uklještenju ulnarnog nerva u predelu ručnog zgloba. Oboljenje se u literaturi naziva i "bolest biciklista" jer je česta kod ovih sportista zbog dužeg pritiska ručnog zgloba na upravljač bicikla, a karakteristična je i za dizače tegova, ljude koji koriste pneumatske čekiće... A eto, ja sam to zaradio sedeći za kompom o.O I to samo zato što me je mrzelo da uzmem normalnu stolicu sa naslonom.
I tako, evo prođoše već 2 nedelje ja se još patim sa svojom "bolešću". Već sam skoro potpuno oguglao na čudan feeling u malom prstu leve ruke, ali ponekad ume i prilično da me iznervira. Trebalo bi da me prođe za nekih mesec-dva, jer je prvenstvena terapija otklanjanje uzroka pritiska na zglob i mirovanje. Ako me do tada ne prođe sledi fizikalna terapija, ako to ne uspe... bah neću ni da razmišljam o tome.
Dakle, ako već morate da svakodnevno provodite dosta vremena sedeći za računarom pazite gde se oslanjate. Koristite udobnu stolicu sa naslonom, izbegavajte oslanjanje laktova i zglobova o razne ćoškove i ivice i povremeno pravite pauze u radu koje ćete koristiti za malo razgibavanja. I neka vas ne mrzi da sami sebi ugodite!

The Last Remnant

Ljubitelji japanskih RPG-a na PC-u koji nisu u posedu neke od novijih konzola (ako takvih uopšte i ima) bili su prinuđeni na dugačak post ili igranje konzolnih naslova preko nekog od emulatora. Sve u cilju širenja potencijalnog tržišta Square Enix je odlučio da podari PC igračima jednu ovakvu igru, i to nekih 6 meseci nakon XBOX360 premijere, dok se PS3 verzija očekuje za još koji mesec.

Lično sam umereni fan TRPG-a (tactical role playing game), s` tim da Final Fantasy serijal iz nekog razloga ne mogu da smislim, dok uopšte nisam gadljiv na neke starije naslove poput Bahamut Lagoon ili Chrono Trigger.

Ukratko priča u igri revolvira oko Rusha Sykesa, dečaka koji ima VIP roditelje koji se bave proučavanjem remnanta. Remnanti su neka vrsta magičnih artefakata ogromnih moći koji postaju vezani (bound) za onoga ko ih pronađe i ostaju pod kontrolom "vlasnika" sve do njegove smrti. Jednog dana, čudno leteće stvorenje otima Rushovu sestru Irinu, te se ovaj zaklinje da će učiniti sve da je pronađe. Igrom slučaja u pomoć će mu priteći vladar zemlje Athlum - Lord David, ali nestrpljivi Rush nema vremena da se bakće sa vladarom kojem je očuvanje stabilnosti u zemlji na prvom mestu, tako da se njihovi putevi brzo razilaze. Dečak sam nastavlja svoju potragu, tražeći po krčmama tragove koji ga mogu odvesti do otete sestre i šireći svoju družinu najamnicima i avanturistima koji sreće na svojim putešestvijima...

Iako će vam se isprva možda učiniti da vas igra "baca u vatru" bez ikakve pripreme i objašnjenja, ubrzo shvatate da je ta početna borba ustvari sastavni deo podužeg introa, te da prvih sat vremena igre predstavlja pravi interaktivni tutorijal koji će vas upoznati sa većinom elemenata igre. Ipak pojedini segmenti ostaju potpuno nepokriveni, što se pogotovo odnosi na, ionako konfuzan, sistem rapoređivanja likova u unije i izbor odgovarajuće formacije. Tokom borbi komandovaćete jednom ili više unija, grupica koje se sastoje od jednog ili više likova. Svaka unija ima jedinstven HP koji se dobija prostim zbirom hit poena pojedinih likova u njoj, i kada padne na nulu - svi likovi u okviru nje su mrtvi. Nema preterano taktiziranja tokom borbe: imate izbor da li da protivnika napadnete koristeći borbene ili mistične moći (vremenom ćete prokljuviti kojim protivnicima "prija" tretman određenom vrstom moći), propustite turn u cilju podizanja HP-a nekom od tehnika na raspolaganju i to bi bilo to.

Jedino bi trebalo gledati da pokušate da protivnika napadnete sa boka, jer to utiče na drastično povećanje morala vaših snaga, koje pod njegovim uticajem nanose više štete protivniku. Naravno, istu taktiku može upotrebiti i AI bestijarium, pa dobro čuvajte bokove.

Imajući na umu da je ovo ipak port sa "kutije", upravljanje mišem je prilično nezgrapno odrađeno, tako da je najbolje koristiti džojped ili u krajnjem slučaju tastaturu (WASD tastere za kretanje, a strelice za kontrolu kamere). Pohvalno je što su u potpunosti izbačeni slučajni susreti sa protivnicima na world mapi, koji ionako ubrzo umesto planiranog izvora zabave postanu izvor frustracija. Ono što je meni zasmetalo jeste često ubacivanje cutscena, čime je umnogome narušena fluidnost radnje. Ako se tome dodaju još i prilično duga učitavanja prilikom tih čestih prebacivanja - imamo ozbiljan problem. Među mane se mogu svrstati i neinspirativni sporedni questovi, te mali framerate koji nećete značajno uvećati ni snižavanjem grafičkih podešavanja na minimum.

Kao što rekoh, za ljubitelje japanske škole role play igara ovo je prava poslastica, dar sa neba, zahvaljujući kojem će Square Enix kovati u nebesa, dok je prava istina prilično daleko od toga. Ovo je prosečno izdanje ovog podžanra koga, osim u grafičkom pogledu, prevazilaze mnoge igre za već vremešni Playstation 2.

Džojstik eliminator

Zabranjeno voće je uvek najslađe. Oduvek je nazanimljivije bilo raditi one stvari koje su vam na neki način bile zabranjene, a isto važi i za igranje video igara. Ne, ne govorim o igrama sa nekim adult sadržajima (mada su i one spadale u istu kategoriju) niti o previše nasilnim i brutalnim igrama (u to vreme nije bilo farse pod akronimom ESRB pa je Švarceneger tamanio nebrojene neprijatelje kao Commando, a Martin Šin nesmetano klao Vijetkongovce u Platoonu). Zabranjeno voće u mom slučaju je bio jedan sport, odnosno kraljica sportova - atletika!

Da atletika, sa dve igre koje su bile jasno markirane u spisku na poleđini kutije kasete i čije je pominjanje obično bilo praćeno sa strogim rečima: "Nemoj da te guja ujede, pa da igraš ovo", ili "Ako te uhvatim da igraš ovo, dve nedelje nećeš prići kompjuteru". Bili su to omraženi Activision-ov Decathlon i nešto manje igrani Daily Thompson`s Decathlon u produkciji Ocean-a. Desetoboji su bile omražene igre svakog roditelja čije je dete, posle višečasovnog igranja ovih igara, sa suzama u očima pokazivalo džojstik koji više nije reagovao na komande.

U čemu je štos? E pa, štos je u tome što je prilikom igranja disciplina u desetoboju bilo potrebno besomučno drmusati palicu džojstika levo-desno, ne bi li vaš atletski avatar što brže istrčao deonicu ili uhvatio što bolji zalet za skok u dalj i izbačaj koplja, kladiva ili kugle. Retko koja "palica za igru" je uspevala da preživi maltretiranje klinca koji je zapeo da obori svetski rekord na 100 metara. Pogotovo što su u SFRJ bili popularni jeftiniji džojstici koji nisu imali mikroprekidače, već krstić sa limovima čijim bi se kontaktom sa štampanom pločom ostvarivalo kretanje u željenom smeru. A ti limčići očigledno nisu bili predviđeni za ovakvo iživljavanje, pa ste ubrzo umesto džojstika dobijali zvečku - sa odlomljenim limčićem koji čagrlja svaki put kada protresete džojstik.

I sam sam prošao kroz sve nedaće desetoboja. Igra nije bila nešto naročito zanimljiva, ali sama činjenica da mi je zabranjena, davala joj je posebnu draž. Učitavao bih Decathlon svaki put kada bi moji zadremali ili se zabavljali sa nekim gostima u dnevnoj sobi, svaki put na brzinu, da istrčim 110 metara sa preponama, čisto da me želja mine. Naravno, posledice mojih dela me nisu zaobišle, tako da sam i ja na kraju završio ispred oca, sa neispravnim džojstikom u rukama. A sredinom osamdesetih šanse da u Loznici kupite novi džojstik za C64 su bile približne onim za pronalaženje rezervnih delova za Dodge Charger - znači ravne nuli. Trebalo je čekati da se ode do Beograda, a to je sigurno značilo 2-3 meseca bez igranja. Pa ko će to izdržati!

I tako smo se odlučili za domaću radinost. Malo kalaja, malo lemljenja i limčić je ponovo bio na svom mestu. Ali avaj, kao i sva rešenja u domaćoj radinosti, i ovo je bilo po principu "drži vodu, dok majstori odu" - zalemljeno mesto je vrlo lako ponovo pucalo, čak i pri igranju nekih "normalnih" igara. I tako sam se ja redovno počeo pojavljivati sa pokvarenim džojstikom, ćale je to lemio, čak i od nešto jačeg bakarnog lima izrezao potpuno novi krstić i ugradio ga u palicu. Kasnije mu je valjda dosadilo da to stalno radi, pa je i mene puštao da se "poigram" sa lemilicom, mada su moji lemovi bili nespretni i trajali dosta kraće od njegovih. I tako smo par godina lomili i lemili, od više upokojenih džojstika sastavljali jedan ispravan, dok se konačno nije smilovao i kupio mi novi QuickShot II džojstik sa mikroprekidačima (za koji se takođe ispostavilo da nije večan, te je popustio pod mojim nastrajima, ali tek zaboden u game port Amige). I danas, svaki put kada zavirim u ormar i ugledam kesu sa ostacima svih mojih džojstika, setim se Decathlona i magične privlačnosti koju je posedovao.

Svega ovoga su bili pošteđeni samo srećni vlasnici Kempston džojstika, kod kojih je bilo lakše slomiti vlastitu ruku, nego izvaliti palicu iz kućišta koje je, u slučaju nužde, moglo poslužiti i kao hladno oružje.

Avantura za džojped

Zaista mi je teško da sakrijem zaprepašćenje činjenicom koju sam otkrio pre neki dan: prešao sam igru Fahrenheit koristeći džojped. Pre tri godine sve se činilo kao "Sizifov posao", igrajući pomoću kombinacije miša i tastature akcione scene u kojima je u određenom vremenskom trenutku bilo potrebno pritisnuti odgovarajući taster proizvodile su ogromne količine besa i frustracije, ozbiljno preteći da unište moje mentalno zdravlje a možda i poneko parče hardvera. Činilo mi se kao da je režiser očekivao da se transfomišem u oktopoda koji će svojim munjevitim pipcima pritisnuti pravi taster kada zasvetli neka od boja na onim kružićima. Posle skoro dve nedelje urlikanja i lupanja po tastaturi koja "jebeno nije reagovala na jebeno P kad sam ga stisnuo na jebeno vreme" igra je obrisana sa hard diska, CD stavljen u kesicu i brižno pohranjen u arhivu sa napomenom: "preći kada budem imao živaca" iliti prevedeno na normalan jezik - nikada.

A onda, više od tri godine kasnije - otkrovljenje! Čitajući neke tekstove o igrama za prvu Micro$oft-ovu "kutiju", naleteh na recenziju Fahrenhaita. I onda mi se javilo. Rešenje mi je svo vreme bilo tu, takoreći ispred nosa, ali ga ja jednostavno nisam video. Pečurkice na džojpedu. Dve analogne pečurkice, od kojih je svaka odgovarala jednom od onih šarenih kružića, tih prokletih kreacija koje su me sprečavale kroz ovaj interaktivni film ispričam svoju priču i konačno saznam njen završetak. Uz malo uhodavanja i vežbe brzo sam se navikao na ovaj način kontrole i sa uspehom prešao nekada frustrirajuće arkadne delove. Džojped se pokazao kao bolje rešenje i kada je trebalo trčati ili plivati jer se kombinacija L1/R1 tastera koji leže pod kažiprstom čini tako prirodnom.
Fahrenheit pripada žanru već zaboravljenih i tehnološki pregaženih interaktivnih filmova. Ove "igre" su na vrhunvu slave bile sredinom devedestih godina sa omasovljavanjem upotrebe CD medija. Igre poput Phantasmagorie, Black Dahlie neretko su zauzimale pet i više diskova i po mom mišljenju bile su jedan od razloga za sunovrat avanturističkog žanra koji je kulminirao početkom XXI veka. Niko se više nije bavio klasičnim P&C avanturama, koje su lagano kliznule iz mainstreama u tešku alternativu i postale žanr prepušten grupicama entuzijasta svesnih da im njihova kreacija neće doneti preteranu zaradu.
U ovoj igri ćete voditi tri glavna lika: Lucasa Cainea, programera u banci i dva policijska detektiva Carlu Valenti i Tylera Milesa. Jedne večeri, posednut nekom neppznatom silom, Lucas ubija nepoznatog čoveka u restoranu u centru New Yorka. Prenuvši se iz transa u kome se nalazio, shvata šta je učinio i beži sa mesta zločina u trenutku kada pristižu gorepomenuti detektivi.
Kroz kratke epizode, od po desetak i manje minuta, igra prati Lucasove napore da dokuči šta ga je navelo da počini monstruozni zločin. Igrač će u njegovoj koži proživljavati more i tripove (kako drugačije objasniti deo kada ga kroz kancelariju jure džinovske grinje?!?) i posmatrati kako mu se život bukvalno raspada. Ono što igri daje poseban draž jeste to da ćete istovremeno voditi i progonjenog i progonitelje, u isto vreme i zastaškavati i otkrivati dokaze. Tokom svoje istrage detektivi će doći do zaključka da je posredi samo jedno u nizu ritualnih ubistava koja se u New Yorku dešavaju već više godina. Pored problema tokom istrage, Carla i Tyler će se suočavati sa svojim ličnim problemima i fobijama. Ukratko, u igri vlada atmosfera koji bi teško dočarao i dobar film.
Ovo nije igra u kojoj je dovoljno samo kliknuti negde da bi se izvršila neka radnja. Ovde je potrebno pokretima miša oponašati stvarne pokrete, recimo prilikom otvaranja vrata. Tu dolazimo i do onih, nekada neprijatnih, arkadnih sekvenci u kojima je sada dovoljno gurnuti pečurkicu u pravom smeru u pravom trenutku. Mnogo elegantnije nego da pod prstima imate osam tastera i vrebate trenutak kada treba stisnuti neki od njih. Jedna od najbolje uklopljenih scena jeste situacija kada vodeći Carlu igrač treba da pronađe kasetu u mračnom i skučenom podrumu gde pravovremenim stiskanjem dugmića treba održavati pravilan ritam disanja.
Iako sam u prošlosti mnogo pljuvao po Fahrenheitu, novi sistem kontrole me je naterao da promenim mišljenje. Treba imati na umu da je ovo ipak igra pravljena za konzole i da je pokušaj da se prilagodi PC sistemu upravljanja pravi promašaj koji je oterao mnoge igrače koji nisu imali džojped ili ga se jednostavno nisu setili. Ukoliko spadate u potonju grupu, pronađite negde analogni upravljač i dajte igri još jednu šansu, definitivno nećete biti razočarani. Uostalom za sve postoji prvi put, pa i za igranje jedne avanture pomoću džojpeda.

60. cirkus na točkovima

U nedelju 29.3. trkom u Australiji počinje jubilarna 60. po redu sezona Formule 1. Sezona koja će proteći u znaku sveopšte ekonomske krize koja nije zaobišla ni najveće svetske proizvođače automobila i velikih promena u izgledu bolida.
Ekonomska kriza je krivac i odsustva spektakularnih transfera vozača u međusezoni, tako da ovoga puta gotovo da nije ni bilo izmena u vozačkom kadru. Jedini rookie je Švajcarac Sebastien Buemi u ekipi Torro Rosso. Prošlogodišnje najprijatnije iznenađenje Sebastian Vettel prekomandovan je u Red Bull Racing, odakle je istisnuo veterana Davida Coultharda koji se preselio među test vozače. I ove sezone ćemo gledati deset timova, mada se lako moglo desiti da ih bude svega devet. Honda je još u decembru prošle godine najavila da se povlači iz F1, ali je nekadašnji tehnički direktor McLarena Ross Brawn u poslednjem času preuzeo ekipu i registrovao je pod imenom Brawn GP.
I kalendar je poprilično istumban, te će se ove sezone voziti 17. Grand Prix-a. Još ranije je Velika nagrada Kanade svoje mesto ustupila trci na novoj Tilkeovoj stazi Yas Marina u Emiratima. Sve u cilju selidbe najbržeg cirkusa na bliski i daleki Istok ovo će biti prva sezona u poslednjih 50. godina bez trke na severnoameričkom kontinentu. Organizatori Velike nagrade Francuske još su tokom prošle sezone najavili da ne nameravaju da učestvuju u novoj sezoni iz ekonomskih razloga.
Promena u pravilima je zaista bilo dosta, a mnoga od njih nisu usvojena među kojima je i predlog da se uvede budget cap, po kome bi sve ekipe imale isti godišnji budžet što je naišlo na ogromno negodovanje većih ekipa. Posle 11 godina na velika vrata se vraćaju tzv. "slik" pneumatici, odnosno pneumatici bez šare. Aerodinamika na bolidima je takođe pretrpela ogromne promene. Prednje krilo je sada dosta niže i šire, što je zabrinulo mnoge vozače koji trvde da će u periodu privikavanja biti dosta udesa, pogotovo na startu trke kada se bolidi nalaze tik jedni uz druge. Zadnji spojler je dobio u visini ali je zato dosta uži, pa mnogi sa pravom kažu da ćemo u ovoj sezoni imati možda i najružnije F1 bolide. Sve ove izmene su donete da bi se vozači podstakli na više preticanja i manje taktiziranja, sve u cilju povećanja zanimljivosti trka. Zbog sveobuhvatne štednje motor će od ove sezone morati da izdrži tri trke pre zamene, umesto dosadašnje dve. Jedna zanimljiva izmena još uvek nije obavezna (to će postati od sledeće sezone), a to je uvođenje KERS-a odnosno Kinetic Energy Recovery System. Naime prilikom kočenja, usled trenja između kočionih diskova i točka, kinetička energija kretanja se pretvarala u toplotu i gubila se u tom procesu. Sada će se deo te kinetičke energije pretvarati u električnu, koja će se smeštati u specijalnim akumulatorima. Vozač će imati mogućnost da pritiskom na dugme isprazni taj akumulator čime će dobiti kratki boost koji bi se koristio tokom preticanja na pravcu.
Istina je da me Formula 1 više ne fascinira kao pre desetak godina, ali ću svakako biti ispred TV-a u nedelju u 8 ujutro. Kako mi tako rano baš i ne prijaju pivo i kikiriki, biće to najverovatnije uz neko pecivo i jogurt...

RoM update

Prošlo je skoro 2 meseca otkako sam počeo da igram ovaj besplatni MMORPG. Igra polako, ali sigurno izlazi iz beta faze testiranja (koja naravno bez prolazi glavobolja u vidu konstantnih promena balansa među klasama) i za 19. mart je zakazan izlazak finalne verzije igre. Najbitnije je da neće biti brisanja likova iz bete, jer bi ih ovi CS useri zadavili zbog gomile evra ulupanih u charove. Iako još ništa nije zvanično potvrđeno, dobićemo novu teritoriju - Ravenfall i povećan level cap bar do 60. nivoa. A taman ću uspeti da sa primarnom klasom (warrior) za 3-4 dana nabacim 50. nivo, mislio sam da se malo pravim baja sa tier 5 sekirom koju pravim već nekih nedelju dana, ali moraću ponovo da se bacim na grind... Dva korisna sajta za sve igrače: prvi je getbuffed na kome se može naći kompletna baza podataka o svim mogućim i nemogućim predmetima u igri, zatim kvestovima, instancama i slično. Drugi sajt je curse na kome se nalazi dosta korisnih addon-ova koji dosta olakšavaju igranje. Od onih najpotrebnijih izdvojio bih: Advanced AH, yGather, pbinfo i Inv Viewer.

Demo scena

Krstareći tjubom podsetio sam se mnogih dobrih demoa iz doba Amige koje sam nekada imao snimljene na VHS kaseti (verovatno ih imam još uvek, ali je video rikorder crk`o još pre x godina) jer se nije imalo para čuvati ih na disketama, a i većina ih je bila za AGA čipset. Pomenuću samo 3 koja sam najčešće gledao/slušao, od toga dva od Spaceballsa i jedan od meni omiljenog Fairlighta...

Martovske zanimacije

Februar je na papiru dosta obećavao, ali malo se toga obistinilo. Veliki EA je premijere The Sims 3 i The Godfather 2 odložio zbog "nedostatka reklame", a Demigod je umesto u prodaju otišao u treću fazu beta testiranja. Burnout je ispao odličan, DoW2 je na tržište izašao prepun bagova, F.E.A.R. 2 je solidan, ali nit` smrdi nit` miriše. Mada, krajem meseca se pojavilo nekoliko zanimljivih naslova: engleska verzija igre Drakensang: The Dark Eye, old school party cRPG, ali sa nemačkim pravilima, pa je potrebno malo vremena za privikavanje, zatim još jedna WWII strategija - Men of War, delo ruskih programera koji stoje i iza Heroes: Soldiers of WWII. Još smo u domenu strategija, ali se sa čika Klensijem i igrom Endwar selimo u budućnost (ovo je za preskočiti). I na kraju jedan FPS Necrovision, sa frenetičnom akcijom poput one iz prvog Painkillera (igrati samo ako ste pasionirani FPS-ovac, ostali mogu da preskoče).

A šta nosi sledeći mesec? Pa, već prekosutra nas očekuje Empire: Total War, nastavak ultra-mega-giga popularne strategije koja kombinuje real time i potezni pristup igri. Posle antičkog Rima, srednjevekovne Evrope i Japana, došao je red i na odlazak u XVIII vek i prašenje sa musketama i topovima. Da ne zaboravim da ćemo po prvi put u TW serijalu videti i pomorske bitke.
http://www.totalwar.com

Ovog meseca na meniju imamo još jednu igri iz Klensijeve kujne - H.A.W.X. U pitanju je arkadna borbena simulacija letenja smeštena u blisku budućnost u kojoj ćete se naći u kokpitu aviona privatne najamničke korporacije koja umesto regularne vojske rešava probleme po belom svetu.
http://www.hawxgame.com

13. marta bi trebalo da se pojavi sledeće poglavlje Panzers sage - Cold War. WWII je završen, svet je polarizovan između istoka i zapada i najmanja varnica je potrebna da bi buknuo WWIII. Šta mislite ko će se naći na liniji fronta kada se to desi?
http://www.uk.atari.com/pc/codename-panzers-cold-war-295.html

Relic u slučaju CoH primenjuje istu politiku kao i kod DoW, tako da nas sredinom marta čeka druga po redu ekspanzija za "Četu heroja" - Tales of Valor. U igri su čak tri kampanje: američka, britanska i nemačka, mada im ništa ne bi falilo da su malo skoknuli do istočnog fronta i proverili čime se bavi Красная Армия.Originalni Company of Heroes mi je bio za jaku devetku, Opposing Fronts se provukao sa sedmicom, pa da vidim šta su sad smislili...
http://www.companyofheroesgame.com

Ali za obilazak ruskih stepa se pobrinuo Massive Entertainment pa će dugo odlagana ekspanzija za World in Conflict konačno ugledati svetlost dana sredinom marta. Nova kampanja, nove mape i Rusi kao playable frakcija, sve to u Soviet Assault!
http://www.worldinconflict.com

Francuski Ubisoft je očigledno pokupovao licence za sve aktuelne serije, pa tako posle CSI i Lost imaćemo prilike da igramo i Grey`s Anatomy. Uz cell shaded grafiku koju smo videli i u njujorškom izdanju CSI-a ne očekujemo previše, osim možda muvanja medicinskih sestara na dežurstvu...
http://www.ubi.com/US/Games/Info.aspx?pId=7534

20. marta će nas ponovo posetiti Vin Diesel. Na sledećeg Riddicka ćemo još malo da sačekamo, a do tada ćemo igrati The Wheelman. Nova igra Tigon Studios-a nas vodi na užarene ulice Barselone u ovoj akcionoj vožnji kojoj je u igračkom svetu uzor bio The Driver, a u filmskom Taxi i Transporter.
http://www.wheelmangame.com

Mogao je ovo biti lep mesec za avanturiste, ali je okršaj gospodina Holmesa sa Džekom Trbosekom odložen. Ali zato će ih veseli Nemci razgaliti sa petim nastavkom avantura čarobnjaka Simona. Četvrti deo se nije pošteno ni ohladio, a već nastavak. Ne treba biti vidovita Zorka da bi se došlo do zaključka da je posredi prosečna avantura sa karakterističnim nemačkim humorom u kojoj će gostovati i vanzemljaci.
http://www.nisamnasaosajt.com

I za kraj jedna igra po filmu - Wanted: Weapons of Fate. U cipelama Wesley Gibsona sleduje nam TPS akcija nafilovana bullet time efektima. Dobro je što igra uopšte neće pratiti radnju filma već se faktički nastavlja na film.
http://thewanted.warnerbros.com