Avantura za džojped

Zaista mi je teško da sakrijem zaprepašćenje činjenicom koju sam otkrio pre neki dan: prešao sam igru Fahrenheit koristeći džojped. Pre tri godine sve se činilo kao "Sizifov posao", igrajući pomoću kombinacije miša i tastature akcione scene u kojima je u određenom vremenskom trenutku bilo potrebno pritisnuti odgovarajući taster proizvodile su ogromne količine besa i frustracije, ozbiljno preteći da unište moje mentalno zdravlje a možda i poneko parče hardvera. Činilo mi se kao da je režiser očekivao da se transfomišem u oktopoda koji će svojim munjevitim pipcima pritisnuti pravi taster kada zasvetli neka od boja na onim kružićima. Posle skoro dve nedelje urlikanja i lupanja po tastaturi koja "jebeno nije reagovala na jebeno P kad sam ga stisnuo na jebeno vreme" igra je obrisana sa hard diska, CD stavljen u kesicu i brižno pohranjen u arhivu sa napomenom: "preći kada budem imao živaca" iliti prevedeno na normalan jezik - nikada.

A onda, više od tri godine kasnije - otkrovljenje! Čitajući neke tekstove o igrama za prvu Micro$oft-ovu "kutiju", naleteh na recenziju Fahrenhaita. I onda mi se javilo. Rešenje mi je svo vreme bilo tu, takoreći ispred nosa, ali ga ja jednostavno nisam video. Pečurkice na džojpedu. Dve analogne pečurkice, od kojih je svaka odgovarala jednom od onih šarenih kružića, tih prokletih kreacija koje su me sprečavale kroz ovaj interaktivni film ispričam svoju priču i konačno saznam njen završetak. Uz malo uhodavanja i vežbe brzo sam se navikao na ovaj način kontrole i sa uspehom prešao nekada frustrirajuće arkadne delove. Džojped se pokazao kao bolje rešenje i kada je trebalo trčati ili plivati jer se kombinacija L1/R1 tastera koji leže pod kažiprstom čini tako prirodnom.
Fahrenheit pripada žanru već zaboravljenih i tehnološki pregaženih interaktivnih filmova. Ove "igre" su na vrhunvu slave bile sredinom devedestih godina sa omasovljavanjem upotrebe CD medija. Igre poput Phantasmagorie, Black Dahlie neretko su zauzimale pet i više diskova i po mom mišljenju bile su jedan od razloga za sunovrat avanturističkog žanra koji je kulminirao početkom XXI veka. Niko se više nije bavio klasičnim P&C avanturama, koje su lagano kliznule iz mainstreama u tešku alternativu i postale žanr prepušten grupicama entuzijasta svesnih da im njihova kreacija neće doneti preteranu zaradu.
U ovoj igri ćete voditi tri glavna lika: Lucasa Cainea, programera u banci i dva policijska detektiva Carlu Valenti i Tylera Milesa. Jedne večeri, posednut nekom neppznatom silom, Lucas ubija nepoznatog čoveka u restoranu u centru New Yorka. Prenuvši se iz transa u kome se nalazio, shvata šta je učinio i beži sa mesta zločina u trenutku kada pristižu gorepomenuti detektivi.
Kroz kratke epizode, od po desetak i manje minuta, igra prati Lucasove napore da dokuči šta ga je navelo da počini monstruozni zločin. Igrač će u njegovoj koži proživljavati more i tripove (kako drugačije objasniti deo kada ga kroz kancelariju jure džinovske grinje?!?) i posmatrati kako mu se život bukvalno raspada. Ono što igri daje poseban draž jeste to da ćete istovremeno voditi i progonjenog i progonitelje, u isto vreme i zastaškavati i otkrivati dokaze. Tokom svoje istrage detektivi će doći do zaključka da je posredi samo jedno u nizu ritualnih ubistava koja se u New Yorku dešavaju već više godina. Pored problema tokom istrage, Carla i Tyler će se suočavati sa svojim ličnim problemima i fobijama. Ukratko, u igri vlada atmosfera koji bi teško dočarao i dobar film.
Ovo nije igra u kojoj je dovoljno samo kliknuti negde da bi se izvršila neka radnja. Ovde je potrebno pokretima miša oponašati stvarne pokrete, recimo prilikom otvaranja vrata. Tu dolazimo i do onih, nekada neprijatnih, arkadnih sekvenci u kojima je sada dovoljno gurnuti pečurkicu u pravom smeru u pravom trenutku. Mnogo elegantnije nego da pod prstima imate osam tastera i vrebate trenutak kada treba stisnuti neki od njih. Jedna od najbolje uklopljenih scena jeste situacija kada vodeći Carlu igrač treba da pronađe kasetu u mračnom i skučenom podrumu gde pravovremenim stiskanjem dugmića treba održavati pravilan ritam disanja.
Iako sam u prošlosti mnogo pljuvao po Fahrenheitu, novi sistem kontrole me je naterao da promenim mišljenje. Treba imati na umu da je ovo ipak igra pravljena za konzole i da je pokušaj da se prilagodi PC sistemu upravljanja pravi promašaj koji je oterao mnoge igrače koji nisu imali džojped ili ga se jednostavno nisu setili. Ukoliko spadate u potonju grupu, pronađite negde analogni upravljač i dajte igri još jednu šansu, definitivno nećete biti razočarani. Uostalom za sve postoji prvi put, pa i za igranje jedne avanture pomoću džojpeda.

60. cirkus na točkovima

U nedelju 29.3. trkom u Australiji počinje jubilarna 60. po redu sezona Formule 1. Sezona koja će proteći u znaku sveopšte ekonomske krize koja nije zaobišla ni najveće svetske proizvođače automobila i velikih promena u izgledu bolida.
Ekonomska kriza je krivac i odsustva spektakularnih transfera vozača u međusezoni, tako da ovoga puta gotovo da nije ni bilo izmena u vozačkom kadru. Jedini rookie je Švajcarac Sebastien Buemi u ekipi Torro Rosso. Prošlogodišnje najprijatnije iznenađenje Sebastian Vettel prekomandovan je u Red Bull Racing, odakle je istisnuo veterana Davida Coultharda koji se preselio među test vozače. I ove sezone ćemo gledati deset timova, mada se lako moglo desiti da ih bude svega devet. Honda je još u decembru prošle godine najavila da se povlači iz F1, ali je nekadašnji tehnički direktor McLarena Ross Brawn u poslednjem času preuzeo ekipu i registrovao je pod imenom Brawn GP.
I kalendar je poprilično istumban, te će se ove sezone voziti 17. Grand Prix-a. Još ranije je Velika nagrada Kanade svoje mesto ustupila trci na novoj Tilkeovoj stazi Yas Marina u Emiratima. Sve u cilju selidbe najbržeg cirkusa na bliski i daleki Istok ovo će biti prva sezona u poslednjih 50. godina bez trke na severnoameričkom kontinentu. Organizatori Velike nagrade Francuske još su tokom prošle sezone najavili da ne nameravaju da učestvuju u novoj sezoni iz ekonomskih razloga.
Promena u pravilima je zaista bilo dosta, a mnoga od njih nisu usvojena među kojima je i predlog da se uvede budget cap, po kome bi sve ekipe imale isti godišnji budžet što je naišlo na ogromno negodovanje većih ekipa. Posle 11 godina na velika vrata se vraćaju tzv. "slik" pneumatici, odnosno pneumatici bez šare. Aerodinamika na bolidima je takođe pretrpela ogromne promene. Prednje krilo je sada dosta niže i šire, što je zabrinulo mnoge vozače koji trvde da će u periodu privikavanja biti dosta udesa, pogotovo na startu trke kada se bolidi nalaze tik jedni uz druge. Zadnji spojler je dobio u visini ali je zato dosta uži, pa mnogi sa pravom kažu da ćemo u ovoj sezoni imati možda i najružnije F1 bolide. Sve ove izmene su donete da bi se vozači podstakli na više preticanja i manje taktiziranja, sve u cilju povećanja zanimljivosti trka. Zbog sveobuhvatne štednje motor će od ove sezone morati da izdrži tri trke pre zamene, umesto dosadašnje dve. Jedna zanimljiva izmena još uvek nije obavezna (to će postati od sledeće sezone), a to je uvođenje KERS-a odnosno Kinetic Energy Recovery System. Naime prilikom kočenja, usled trenja između kočionih diskova i točka, kinetička energija kretanja se pretvarala u toplotu i gubila se u tom procesu. Sada će se deo te kinetičke energije pretvarati u električnu, koja će se smeštati u specijalnim akumulatorima. Vozač će imati mogućnost da pritiskom na dugme isprazni taj akumulator čime će dobiti kratki boost koji bi se koristio tokom preticanja na pravcu.
Istina je da me Formula 1 više ne fascinira kao pre desetak godina, ali ću svakako biti ispred TV-a u nedelju u 8 ujutro. Kako mi tako rano baš i ne prijaju pivo i kikiriki, biće to najverovatnije uz neko pecivo i jogurt...

RoM update

Prošlo je skoro 2 meseca otkako sam počeo da igram ovaj besplatni MMORPG. Igra polako, ali sigurno izlazi iz beta faze testiranja (koja naravno bez prolazi glavobolja u vidu konstantnih promena balansa među klasama) i za 19. mart je zakazan izlazak finalne verzije igre. Najbitnije je da neće biti brisanja likova iz bete, jer bi ih ovi CS useri zadavili zbog gomile evra ulupanih u charove. Iako još ništa nije zvanično potvrđeno, dobićemo novu teritoriju - Ravenfall i povećan level cap bar do 60. nivoa. A taman ću uspeti da sa primarnom klasom (warrior) za 3-4 dana nabacim 50. nivo, mislio sam da se malo pravim baja sa tier 5 sekirom koju pravim već nekih nedelju dana, ali moraću ponovo da se bacim na grind... Dva korisna sajta za sve igrače: prvi je getbuffed na kome se može naći kompletna baza podataka o svim mogućim i nemogućim predmetima u igri, zatim kvestovima, instancama i slično. Drugi sajt je curse na kome se nalazi dosta korisnih addon-ova koji dosta olakšavaju igranje. Od onih najpotrebnijih izdvojio bih: Advanced AH, yGather, pbinfo i Inv Viewer.

Demo scena

Krstareći tjubom podsetio sam se mnogih dobrih demoa iz doba Amige koje sam nekada imao snimljene na VHS kaseti (verovatno ih imam još uvek, ali je video rikorder crk`o još pre x godina) jer se nije imalo para čuvati ih na disketama, a i većina ih je bila za AGA čipset. Pomenuću samo 3 koja sam najčešće gledao/slušao, od toga dva od Spaceballsa i jedan od meni omiljenog Fairlighta...

Martovske zanimacije

Februar je na papiru dosta obećavao, ali malo se toga obistinilo. Veliki EA je premijere The Sims 3 i The Godfather 2 odložio zbog "nedostatka reklame", a Demigod je umesto u prodaju otišao u treću fazu beta testiranja. Burnout je ispao odličan, DoW2 je na tržište izašao prepun bagova, F.E.A.R. 2 je solidan, ali nit` smrdi nit` miriše. Mada, krajem meseca se pojavilo nekoliko zanimljivih naslova: engleska verzija igre Drakensang: The Dark Eye, old school party cRPG, ali sa nemačkim pravilima, pa je potrebno malo vremena za privikavanje, zatim još jedna WWII strategija - Men of War, delo ruskih programera koji stoje i iza Heroes: Soldiers of WWII. Još smo u domenu strategija, ali se sa čika Klensijem i igrom Endwar selimo u budućnost (ovo je za preskočiti). I na kraju jedan FPS Necrovision, sa frenetičnom akcijom poput one iz prvog Painkillera (igrati samo ako ste pasionirani FPS-ovac, ostali mogu da preskoče).

A šta nosi sledeći mesec? Pa, već prekosutra nas očekuje Empire: Total War, nastavak ultra-mega-giga popularne strategije koja kombinuje real time i potezni pristup igri. Posle antičkog Rima, srednjevekovne Evrope i Japana, došao je red i na odlazak u XVIII vek i prašenje sa musketama i topovima. Da ne zaboravim da ćemo po prvi put u TW serijalu videti i pomorske bitke.
http://www.totalwar.com

Ovog meseca na meniju imamo još jednu igri iz Klensijeve kujne - H.A.W.X. U pitanju je arkadna borbena simulacija letenja smeštena u blisku budućnost u kojoj ćete se naći u kokpitu aviona privatne najamničke korporacije koja umesto regularne vojske rešava probleme po belom svetu.
http://www.hawxgame.com

13. marta bi trebalo da se pojavi sledeće poglavlje Panzers sage - Cold War. WWII je završen, svet je polarizovan između istoka i zapada i najmanja varnica je potrebna da bi buknuo WWIII. Šta mislite ko će se naći na liniji fronta kada se to desi?
http://www.uk.atari.com/pc/codename-panzers-cold-war-295.html

Relic u slučaju CoH primenjuje istu politiku kao i kod DoW, tako da nas sredinom marta čeka druga po redu ekspanzija za "Četu heroja" - Tales of Valor. U igri su čak tri kampanje: američka, britanska i nemačka, mada im ništa ne bi falilo da su malo skoknuli do istočnog fronta i proverili čime se bavi Красная Армия.Originalni Company of Heroes mi je bio za jaku devetku, Opposing Fronts se provukao sa sedmicom, pa da vidim šta su sad smislili...
http://www.companyofheroesgame.com

Ali za obilazak ruskih stepa se pobrinuo Massive Entertainment pa će dugo odlagana ekspanzija za World in Conflict konačno ugledati svetlost dana sredinom marta. Nova kampanja, nove mape i Rusi kao playable frakcija, sve to u Soviet Assault!
http://www.worldinconflict.com

Francuski Ubisoft je očigledno pokupovao licence za sve aktuelne serije, pa tako posle CSI i Lost imaćemo prilike da igramo i Grey`s Anatomy. Uz cell shaded grafiku koju smo videli i u njujorškom izdanju CSI-a ne očekujemo previše, osim možda muvanja medicinskih sestara na dežurstvu...
http://www.ubi.com/US/Games/Info.aspx?pId=7534

20. marta će nas ponovo posetiti Vin Diesel. Na sledećeg Riddicka ćemo još malo da sačekamo, a do tada ćemo igrati The Wheelman. Nova igra Tigon Studios-a nas vodi na užarene ulice Barselone u ovoj akcionoj vožnji kojoj je u igračkom svetu uzor bio The Driver, a u filmskom Taxi i Transporter.
http://www.wheelmangame.com

Mogao je ovo biti lep mesec za avanturiste, ali je okršaj gospodina Holmesa sa Džekom Trbosekom odložen. Ali zato će ih veseli Nemci razgaliti sa petim nastavkom avantura čarobnjaka Simona. Četvrti deo se nije pošteno ni ohladio, a već nastavak. Ne treba biti vidovita Zorka da bi se došlo do zaključka da je posredi prosečna avantura sa karakterističnim nemačkim humorom u kojoj će gostovati i vanzemljaci.
http://www.nisamnasaosajt.com

I za kraj jedna igra po filmu - Wanted: Weapons of Fate. U cipelama Wesley Gibsona sleduje nam TPS akcija nafilovana bullet time efektima. Dobro je što igra uopšte neće pratiti radnju filma već se faktički nastavlja na film.
http://thewanted.warnerbros.com

Fail of the Argonauts

O moćni Bogovi da li ste se gore visoko na Olimpu, opijeni slatkim nektarom prepustili bahanalijama, pa ste dopustili da se nova pošast proširi među nama, gejmerskim smrtnicima. Ime joj je akcioni RPG, a njen najsvežiji izdanak se perfidno kiti vašim perjem, izrabljujući vaša imena i koristeći vaše sinove kao glavne protagoniste.
Dobro ste pročitali naslov posta, dotična igra jednostavno ne zaslužuje da ponese naziv Rise of the Argonauts. Originalni antički mit o Jasonu, Argonautima i njihovoj potrazi za zlatnim runom očito da nije predstavljao dovoljno dobar scenario za momke iz Liquida, te je isti prekrojen i unakažen do neprepoznatljivosti. Nemoguća misija, tj. potraga za zlatnim runom, na koju Pelija šalje Jasona da ga ovaj nebi ubio i tako svrgnuo uzurpatora sa prestola nije bila dobra potka za igru. Ne, današnji Jasoni to jednostavno ne bi prihvatili već bi se, bez mnogo premišljanja, latili mača i skratili za glavu čoveka koji ih je naterao u izgnanstvo, a njihove roditelje držao u zatočeništvu. Sada je u priču ubačena zlokobna sekta Crnih Jezika, za koju se godinama smatralo da je potpuno istrebljena, čiji agent ubija Jasonovu verenicu Alkimedu na dan njihovog venčanja. Prve nebuloze već počinju da isplivavaju na površinu jer je po mitologiji Alkimeda bila Jasonova majka! Zar je bilo toliko teško pronaći neko drugo ime? Ma dajte, ko će bre da čita sve one grčke bljuvotine, dosta smo se napatili čitajući i ovaj jedan mit, pa ćemo sva imena da pokupimo odatle. Jason je odlučan da se ne preda bez borbe, pa će učiniti da sve ne bi li svoju ljubu vratio na ovaj svet. Tako kreće u potragu za čuvenim proročištem u Delfima koje mu možda može pomoći. Odlazeći iz Jolkusa on postavlja svog ujaka Pelaja kao namesnika, ne sluteći da upravo on stoji iza ubistva njegove voljene.

Tokom igre uslediće prava šarada sa likovima iz grčke mitologije koji su potpuno izvučeni iz svog mitološkog konteksta i ubačeni tamo gde je developerima odgovaralo. Tako je Ahil, jedan od najvećih junaka antičke Grčke, ovde predstavljen kao gladijator, šoumen koji se bori za novac i naklonost publike u arenama, noseći nekakvo koplje sa dva sečiva koje kao da je izašlo iz nekog jRPG-a, a ne ispod Hefestovog čekića. Njegov najbolji prijatelj Patrokle je njegov beskrupulozni menadžer i vlasnik arene u Mikeni u koju se bacaju jadnici koji nemaju od čega da plate porez. Bog medicine i zaštitnik lekara Asklepije ovde je najobičniji hirurg koji obitava u memljivim hodnicima arene krpeći one koji su imali sreće da prežive pokolj, dok se najveće skretanje sa kursa zdravog razuma može primetiti u slučaju Dedala. On je igri predstavljen kao crnac, ingeniozni kovač, nekakav antički ekvivalent džejmsbondovskog Kjua. I na kraju Medeja, ćerka kolhetskog kralja bez čije pomoći Jason ne bi uspeo da se domogne zlatnog runa, oličena je kao ezoterična čarobnica, i sama nekada pripadnik sekte, koja se iz lične osvete priključuje družini na brodu Argo.
RotA teško može da se nazove role play igrom, čak i pod rogobatnim nazivom "akcioni RPG" teško može da prođe. Jedina dodirna tačka sa ovim žanrom jeste dodeljivanje tzv. "poena naklonosti" nekom od bogova u čast (Atina, Apolon, Hermes i Aris), nakon čega iz "drveta" skilova možete odabrati neku od božanskih moći. Ovo malo podseća na bronzane/srebrne/zlatne talente iz Witchera, ali u daleko uprošćenijoj formi. Te poene stičete ispunjavanjem nazovi questova (zato što quest log ne postoji, već će tačke od interesa, na kojima se ti nazovi questovi nalaze, biti obeležene na mapi) ili na neki drugi način (za ubijenih 10, 20, 50 protivnika i slično). Naklonost bogova stiče se i izborom njihovih odgovora u dijalozima. Naime prilikom dijaloga imate do četiri ponuđena odgovora od kojih će vam svaki doneti naklonost drugog božanstva. Ovo zvuči zanimljivo, ali nažalost sva četiri odgovora vode potpuno istom ishodu. Ovo sam baš probao prilikom susreta sa jonskim najamnicima na ulazu u Mikenu. Bez obzira da li sam im se obraćao podrugljivim ili poniznim tonom rezultat je uvek isti - doći će do kavge koju će mikenski ofocor prekinuti. Jadno, zaista jadno. Igra ne poseduje ni inventar već ćete višak oružja moći da odložite na brodu Argo koji će tokom igre služiti kao base of operations (nešto kao Ebon Hawk u KotOR-u). Kad smo već kod oružja postoje mač, buzdovan i koplje koje možete menjati tokom borbe pritiskom na taster, i uz oklop predstavljaju četiri predmeta u igri koje možete menjati, tj. dobijati poboljšane verzije.
Sad malo o kontrolama. Kada sam na uvodnom skrinu igri video natpis Press Start to continue došlo mi je da zapevam Console mioooooo! Šalu na stranu, kontrole su tokom borbe definitivno prilagođene džojpedu, jer kako neko očekuje da ću u žaru borbe da kliknem denim dugmetom miša, skrolujem točkić na gore i istovremeno držim pritisnut desni shift taster da bi izveo tamo neki kombo. Uostalom šta će mi i komboi u RPG-u? Opet poređenje sa Witcherom, koji je uspeo da arkadne borbe ne učini previše arkadnim, ovde sve previše liči na Devil May Cry. Pa da, Argonauti nisu RPG - ovo je najobičnija rail tabačina. Samo se krećete pravo, ograničeni ogromnim zidovima koji vam ubijaju i najmanju želju da krenete nekom od malobrojnih stranputica koje se najčešće nigde ni ne vode. Usput tamanite skriptovane buljuke neprijatelja koji iskaču na tačno predviđenim lokacijama. Još kada sam provalio da je u trećoj borbi u areni Ahil klasična kraljica, za koga treba pronaći pattern u kretanju, te mlatnuti ga tek kada počne da se klanja razularenoj publici - definitivno sam batalio igru. Radije ću da uključim MAME emulator i pustim neki Final Fight ili Double Dragon, više ću se zabaviti, to je sigurno.

Jedino gde ova igra zaista briljira jeste kvalitet prezentacije. Počev od grafike i prelepo dizajniranih predela po kojima se krećete, solidne animacije likova (nisam zadovoljan jedino kvalitetom facijalne animacije), preko odlično prezentovanih in game filmića do dobre glasovne glume. Muzika je takođe na zavidnom nivou, mada mi se čini da bi motivi više odgovarali igri baziranoj na bliskoistočnoj, a ne grčkoj mitologiji. Animacija tokom borbe izuva, naročito završni udarci kojima sečete protvnika mačem ili mu topuzom razmrskate lobanju, sve propraćeno hektolitrima crvene tečnosti. Kids are sure to stare at this for hours! Ali džabe im perfektna prezentacija kada je igra šuplja, kada nema šta da pokaže ispod tolike šminke. Čini mi se da je Jasonu bilo lakše da se iscima do današnje Gruzije i pronađe zlatno runo, nego danas objasniti prosečnom fanboyu, koji ne vidi dalje od slova Y u imenu proizvođača svog omiljenog zabavnog hardvera, kako prezentacija ne čini jednu igru.

Dakle, ako niste probali igru i nemojte. Najbolje je potpuno ignorisati je, kao da se nikada nije ni pojavila, pa nam možda i neće biti potrebi bogovi sa početka priče, da bi ovaj groteskni žanr izumro.

Age of Discovery II

Evo, posle nešto duže pauze uspeo sam da vratim blog na noge. Prvo je usledila reinstalacija Windowsa, a potom i problem sa postovima na blogu prouzrokovan kombinacijom ScribeFire ekstenzije za FireFox i pejstovanja teksta iz Worda. Hvala Nikoli na trudu i vremenu koje je potrošio pomažući mi, sporni postovi su prvobitno obrisani, pa ponovo prekucani i sada je sve po starom. Bar se nadam...

Elem, rekao sam već jednom: Ko o čemu, ja o Colonizationu:) Pa i tako je danas jer bih hteo da predstavim jedan odličan mod za ovu igru - Age of Discovery 2. Ovako bi ustvari i trebalo da izgleda nova Kolonizacija, da se smorovi iz Firaxisa nisu odlučili na prosti reprint stare verzije.
Najuočljivija promena je dodavanje novih nacija, pre svega Portugala, čija je uloga u kolonizaciji Novog Sveta do sada nepravedno zanemarivana. Dodate su i još dve nove frakcije: Tortuga i pirati, što igru čini dosta zanimljivijom. Tu su i novi lideri, nove jedinice, nove mape, izmene raznih parametara od kojih je najbitnije da više nema konstantnog smaranja sa kraljem oko povećavanja poreza itd.
Kompletnu listu izmena možete pronaći u temi na CivFanatics forumu, gde možete i skinuti ovaj mod (trenutno najnovija verzija je 1.06 iz januara 2009.)

Ja sam ga ubacio i oduševio se. Kao što rekoh, ovako je nova Kolonizacija trebalo da izgleda!

Port Royale

Nastavljamo sa serijom opisa igara piratske tematike. U ovom postu na tapetu je Port Royale, upravljačka simulacija koja se ipak malo više fokusira na izgradnju vaše male trgovačke imperije nego na borbu sa piratima.
Nemački Ascaron je svima vrlo dobro poznat po svom Patrician serijalu trgovačkih simulacija smeštenih u srednjevekovnu Evropu i doba Hanseatske lige, a i svom manje-više uspešnom izletu u RPG vode sa, sada već serijalom, Sacred. Okrenimo časovnik 2-3 veka unapred, hladno okruženje Severnog mora zamenimo sa toplim Karibima i naći ćemo se u igri Port Royale.
Dakle, preselili smo se u XVI i XVII vek u Karipski arhipelag, u vreme kada su pirati predstavljali najgoru noćnu moru kapetana svakog broda. Na početku igre vas očekuje standardna procedura koja se sastoji u izboru vremenskog perioda u kome će se odvijati vaša avantura, izboru nacionalnosti (Englez, Španac, Francuz ili Holanđanin), matičnog grada i vaše specijalnosti (ovoga puta birate između trgovine i borbe). Ostaje još samo da se odlučite da li ćete započeti sa više novca na računu ili sa prostranijim brodom i igra može da počne.
Na početku imate samo jedan brod, nešto novca i jedno skladište u izabranoj luci. Prvi cilj je steći što veću sumu novca, a ovde se to najlakše postiže trgovinom. Klikom na bilo koji grad na velikoj mapi ili klikom na bunar ukoliko se već nalazite u gradu dobićete podatke o stanovništvu, raspoloženju gradskih vlasti prema vama i vrstama robe koje se proizvode u tom gradu. Od građevina u gradu za sada vam je svakako najvažnija pijaca jer se na njoj odvija trgovanje. Pored cene, videćete i dostupnu količinu robe, a važi pravilo da što manje robe ima to je ona traženija, a samim tim i skuplja. Kupljenu robu možete prebaciti direktno na brod ili u skladište, naravno ako ga posedujete u dotičnom gradu. Od značaja je svakako i brodogradilište u kome možete kupiti nove brodove (samo u većim gradovima) ili popravljati oštećenja. U većim gradovima se nalaze i guvernerske kuće u kojima od guvernera (logično, zar ne) možete dobiti različite misije (prevoz važnih dokumenata ili robe, hvatanje poznatog pirata, snabdevanje gradova određenom robom), a možda će vam i ponuditi ruku svoje kćeri. Sve misije su vremenski ograničene i eventualni neuspeh će vam malo usporiti napredovanje ka višem činu, te neko vreme nećete dobijati misije od guvernera. U ostalim gradovima možete posetiti gradske kuće (preteča opštine) u kojima možete uložiti novac u banku ili podići kredit (uz nisku kamatu, vezanu za švajcarski franak), kupiti građevinsku dozvolu ili jednostavno investirati u odbranu grada kupovinom topova i plaćanjem vojnika. Ovo poslednje se može veoma isplatiti jer podižete svoj rejting, a istovremeno štitite svoju imovinu od piratskih napada. A kakav bi to karipski gradić bio da nema svoju krčmu „Kod šepavog gusara“? U birtijama se možete kockati, unajmiti kapetana za brod, dobiti misije od pojedinaca ili neke važne informacije, poput mapa sa blagom. Naposletku, svaki grad ima i crkvu, u kojoj možete blagosiljati brod (za određenu sumu naravno, pa ni good ol` God ne radi za džabe) kako bi posada bila zadovoljna ili dati dobrovoljni prilog radi već pomenutog dizanja rejtinga.
Zanimljivo je da s` početka nemate ucrtan nijedan grad na karti, već ih sve morate sami pronaći (na disku sa igrom se nalazi i mapa u .pdf formatu koju možete u svakom trenutku konsultovati u vezi položaja gradova). Putovanja od grada do grada znaju da potraju, ali se mogu ubrzati. Dok ne steknete znatniju količinu zlata osuđeni ste na kupovinu/prodaju robe po gradovima, da bi kasnije mogli i da podižete građevine za proizvodnju robe, nova skladišta, smeštaj za vaše radnike ili bolnice, čija je jedina svrha veličanje vašeg lika u očima proste raje. Obratite pažnju da je za proizvodnju nekih vrsta robe potrebna određena količina neke druge robe (tako je recimo, za proizvodnju ribe potrebna so, a za proizvodnju soli je potrebno drvo). Deo igre oko trgovine će vam najverovatnije brzo dosaditi, ali postoji mogućnost pravljenja automatskih trgovačkih ruta koje će vam umnogome olakšati posao.

Tokom putešestvija po Karibima sretaćete različite brodove, od običnih trgovaca koji će samo gledati svoja posla, do krvoločnih pirata koji će bezglavo jurišati na vaše brodove i njihov tovar. Svaki brod možete presresti (ukoliko uspete da ga stignete) i eventualno napasti. Ukoliko krenete da napadate brodove vaše nacije ili nacija sa kojima niste u ratu, ubrzo ćete postati persona non grata u svom matičnom gradu. Takođe nije moguće uplovljavati u luke nacija sa kojima ste „na nož“, ali je uvek moguće ušunjati se radi brze posete krčmi. Borba brodova se odvija na posebnom ekranu. U svakom trenutku igru možete pauzirati, na miru izdati naređenja vašim brodovima, a potom nastaviti bitku. Jačina nekog broda se pre svega ogleda u broju topova, koji mogu upotrebljavati tri tipa đuladi: za uništavanje trupa, jedara ili posade. Za razliku od konkurencije, ovde u borbi učestvuju svi brodovi koji se nalaze u eskadri koja napada. Iako možete direktno upravljati samo jednim brodom, ostalima lako izdajete naređenja u kom pravcu da plove, kakvu municiju da koriste i koliku distancu da drže u odnosu na protivničko brodovlje. Kada neprijateljski brod „smekšate“ topovskim salvama sa distance, potrebno je približiti se i ukrcati se na njega i savladati preostalu posadu da bi brod postao vaš. Pljačkanje brodova i njihovo zauzimanje je vrlo unosan posao, te bi bilo poželjno da u vašoj floti imate bar jednu eskadru koja se bavi isključivo tim poslom.
Trgovinom, borbama i uspešnim završavanjem misija stičete iskustvo pomoću koga zavređujete činove. Sa svakim unapređenjem otkriće vam se nova informacija u vezi vaše davno izgubljene sestre, a potraga za njom i čini okosnicu radnje u igri.
Port Royale poseduje lepu 2D grafiku kombinovanu sa trodimenzionalnim modelima brodova. Zvuk i muzička podloga su zadovoljavajući, ali ipak siromašni, tako da posle izvesnog vremena dosade. Igra jeste zabavna, ali potrebno je dosta vremena uložiti u nju da biste postigli nekakav vidljiv napredak, tako da je preporučujem samo zaljubljenicima u žanr, a ostalim savetujem da quick fix zabave potraže na drugom mestu.

Šta nas čeka u februaru...

Iako početkom godine obično vlada zatišje u svetu igara, ove 2009. godine to nije slučaj. Izdavači su se baš provrednili, pa nas u ovom mesecu čeka devet igara vrednih pažnje...

Prva igra je, takoreći, odmah iza ćoška. 3. februara izlazi Burnout Paradise: The Ultimate Box. To je ustvari re-release prošlogodišnjeg konzolnog rejsing hita Criterion Gamesa uz nekoliko novih dodataka, a značajan je po tome što će ovo biti prvi izlet Burnout serijala u PC igračke vode. Po mom mišljenju - konačno jedan dobar potez EA Gamesa.

http://burnout.ea.com

Nešto kasnije, 10. februara očekuje nas još jedan talas straha jer izlazi zvanični nastavak popularne horor pucačine: F.E.A.R. 2: Project Origin. Nakon dve prosečne ekspanzije, Monolith je ponovo uzeo stvar u svoje ruke tako da možemo očekivati atmosferu na nivou prvog dela.

http://www.whatisfear.com/

Dan kasnije, 11. februara, izlazi prva u nizu mini ekspanzija za 4X svemirsku strategiju Sins of the Solar Empires - Entrenchments.

http://www.sinsofasolarempire.com/

I dalje smo kod naših omiljenih indie izdavača, jer Stardock 17. februara konačno izbacuje umalo prežaljeni Demigod. Chris Taylor i njegov Gas Powered Games su se dobrano namučili dok nisu pronašli izdavača za ovaj hibrid real time strategije i akcionog RPG-a.

http://www.demigodthegame.com/

A zatim 19. februara još jedna RTS poslastica jer izlazi Warhammer 40k: Dawn of War 2. Ne sumnjam da će Relic i ovoga puta pogoditi pravo u centar, jer su prethodna igra i sve tri zvanične ekspanzije za istu, bile veoma dobro prihvaćene među igračima.

http://www.dawnofwar2.com

Istog dana i malo radosti za avanturiste, jer izlazi simpatična point & click avantura sa crtanom grafikom - Ceville. Igrač će imati priliku da vodi tri različita lika: okrutnog tiranina iz naslova igre, plemenitog viteza Amrosiusa i devojčicu po imenu Lilly. Kao i u većini ovakvih bajkovitih igara cilj je zaustaviti zlo koje se pojavilo u kraljevini.

http://www.ceville-game.com/en/

EA se baš provredneo ovog februara, pa tako dvadesetog adana ovog meseca izlazi i treća iteracija njihove zlate koke, igre The Sims. Nema sumnje da će trojka nastaviti tradiciju prethodnika u redovnom obitavanju na listama najprodavanijih igara, a tagline pod kojim EA gura ovu igru je - još više slobode!

http://thesims3.ea.com/

I opet EA, jer je 24. februar dan izlaska drugog Kuma, tj. igre The Godfather II. Nakon mlakog prijema prvog dela igre, programeri EA Gamesa će pokušati da se iskupe šireći igru na više gradova i uvodeći nekakav "revolucionarni" Don`s view, pomoću koga ćete lakše upravljati svojom kriminalnom imperijom.

http://godfather2.ea.com/

I za sam kraj najkraćeg meseca u godini nas očekuje Grand Ages: Rome, koji u podnaslovu nosi dobro poznat naslov Imperium Romanum 2. Bugarski Haemimont Games očigledno ne shvata da nas je do sada smorio sa svojim city building igrama rimske tematike, pa i dalje teraju po svom. Naravno, igra će proći kao i prethodni delovi - skoro nezapaženo.

http://www.grandages.com/en/

Virus vreba u kopirnici

Redovno pravilo je da kada odnesem nešto u kopirnicu da se isplotuje (hvala Bogu da sam sa tim konačno završio), i posle ubodem kući flešić u lap iskoči upozorenje od NOD-a da je prenosni disk zaražen nekim virusom. Meni to ne predstavlja prevelik problem, zbog uredno ažuriranih antivirus i antispajver programa (NOD32 + Malwarebaytes), ali ume ponekad da se neka gadost i provuče. Jeste da su tu kopirnice dosta krive, veliki procenat onih manjih nema ažuriranu zaštitu ili nema nikakav program te namene (čak ni one besplatne, tako da cena svakako ne predstavlja problem). Ali najveći stepen krivice nose, kako ih ja zovem, casual vlasnici računara, koji o njima uopšte ne vode računa. Koliko sam samo puta od ljudi iz okruženja čuo rečenicu: „Komp mi je pun virusa, boli me dupe!“, a posle par minuta: „E, da ti dam fleš da mi prebaciš one filmove.“. Pazi da nećeš. Cimeru sam u zadnjih mesec dana dva puta čistio komp od neke csrcs.exe gamadi koju su mu preneli ti likovi koji svoje zaražene flash memorije šetaju od kompa do kompa. `Ladno Windows nije hteo normalno da se ugasi, samo nestanu ikonice, ostane wallpaper i tako stoji... hard disk miruje i ništa se dešava. Pomaže jedino vađenje baterije. A pre neki dan sam nahvatao kod sebe još jedan virus, i to vrlo podmukao. Gad obitava isključivo na fleševima i sebe smešta u autorun meni, kao prvog na listi, maskirajući se iza nove ikonice žutog foldera (a ona prava se nalazi na dnu, pa ako imate pun fleš različitih stvari možda ni ne primetite da imate dve iste ikonice). Ako neko ne obrati pažnju već mahinalno klikne na tu prvu ikonu – zarazio je komp.

Zato je za rizične posete kopirnicama zakon flash memorija koja može da se zaključava. Imam jedan antikvarski primerak Kingstona od čitavih 16 MB slobodnog prostora koji ima bravicu, tj. lock/unlock slajder. Ali u današnje vreme hiperprodukcije, kada fleševi od 2 GB koštaju koliko i dva pića u centru, jednostavno nema mesta ekstravagancijama kakav je ovaj slajder. Oni skuplji fancy modeli imaju nešto slično, ali ko je lud da se toliko iskešira kad fleš istog kapaciteta može kupiti i za upola manje novca.

Hm, ovaj tekst je napisan namenski, da bi se neki ljudi iz mog okruženja pronašli u njemu i možda počeli da se malo odgovornije ponašaju prema svom kompjuteru. Posmatrajte održavanje kompjutera kao održavanje lične higijene. Da li bi vam možda bilo prijatno da smrdljivi dođete u društvo i primetite da vas svi izbegavaju i prave gadljive face kada im se približite. E pa ja se upravo tako osećam kada mi mašeš sa tvojim vašljivim prenosnim hard diskom ispred nosa!