The Last Remnant

Ljubitelji japanskih RPG-a na PC-u koji nisu u posedu neke od novijih konzola (ako takvih uopšte i ima) bili su prinuđeni na dugačak post ili igranje konzolnih naslova preko nekog od emulatora. Sve u cilju širenja potencijalnog tržišta Square Enix je odlučio da podari PC igračima jednu ovakvu igru, i to nekih 6 meseci nakon XBOX360 premijere, dok se PS3 verzija očekuje za još koji mesec.

Lično sam umereni fan TRPG-a (tactical role playing game), s` tim da Final Fantasy serijal iz nekog razloga ne mogu da smislim, dok uopšte nisam gadljiv na neke starije naslove poput Bahamut Lagoon ili Chrono Trigger.

Ukratko priča u igri revolvira oko Rusha Sykesa, dečaka koji ima VIP roditelje koji se bave proučavanjem remnanta. Remnanti su neka vrsta magičnih artefakata ogromnih moći koji postaju vezani (bound) za onoga ko ih pronađe i ostaju pod kontrolom "vlasnika" sve do njegove smrti. Jednog dana, čudno leteće stvorenje otima Rushovu sestru Irinu, te se ovaj zaklinje da će učiniti sve da je pronađe. Igrom slučaja u pomoć će mu priteći vladar zemlje Athlum - Lord David, ali nestrpljivi Rush nema vremena da se bakće sa vladarom kojem je očuvanje stabilnosti u zemlji na prvom mestu, tako da se njihovi putevi brzo razilaze. Dečak sam nastavlja svoju potragu, tražeći po krčmama tragove koji ga mogu odvesti do otete sestre i šireći svoju družinu najamnicima i avanturistima koji sreće na svojim putešestvijima...

Iako će vam se isprva možda učiniti da vas igra "baca u vatru" bez ikakve pripreme i objašnjenja, ubrzo shvatate da je ta početna borba ustvari sastavni deo podužeg introa, te da prvih sat vremena igre predstavlja pravi interaktivni tutorijal koji će vas upoznati sa većinom elemenata igre. Ipak pojedini segmenti ostaju potpuno nepokriveni, što se pogotovo odnosi na, ionako konfuzan, sistem rapoređivanja likova u unije i izbor odgovarajuće formacije. Tokom borbi komandovaćete jednom ili više unija, grupica koje se sastoje od jednog ili više likova. Svaka unija ima jedinstven HP koji se dobija prostim zbirom hit poena pojedinih likova u njoj, i kada padne na nulu - svi likovi u okviru nje su mrtvi. Nema preterano taktiziranja tokom borbe: imate izbor da li da protivnika napadnete koristeći borbene ili mistične moći (vremenom ćete prokljuviti kojim protivnicima "prija" tretman određenom vrstom moći), propustite turn u cilju podizanja HP-a nekom od tehnika na raspolaganju i to bi bilo to.

Jedino bi trebalo gledati da pokušate da protivnika napadnete sa boka, jer to utiče na drastično povećanje morala vaših snaga, koje pod njegovim uticajem nanose više štete protivniku. Naravno, istu taktiku može upotrebiti i AI bestijarium, pa dobro čuvajte bokove.

Imajući na umu da je ovo ipak port sa "kutije", upravljanje mišem je prilično nezgrapno odrađeno, tako da je najbolje koristiti džojped ili u krajnjem slučaju tastaturu (WASD tastere za kretanje, a strelice za kontrolu kamere). Pohvalno je što su u potpunosti izbačeni slučajni susreti sa protivnicima na world mapi, koji ionako ubrzo umesto planiranog izvora zabave postanu izvor frustracija. Ono što je meni zasmetalo jeste često ubacivanje cutscena, čime je umnogome narušena fluidnost radnje. Ako se tome dodaju još i prilično duga učitavanja prilikom tih čestih prebacivanja - imamo ozbiljan problem. Među mane se mogu svrstati i neinspirativni sporedni questovi, te mali framerate koji nećete značajno uvećati ni snižavanjem grafičkih podešavanja na minimum.

Kao što rekoh, za ljubitelje japanske škole role play igara ovo je prava poslastica, dar sa neba, zahvaljujući kojem će Square Enix kovati u nebesa, dok je prava istina prilično daleko od toga. Ovo je prosečno izdanje ovog podžanra koga, osim u grafičkom pogledu, prevazilaze mnoge igre za već vremešni Playstation 2.