Fail of the Argonauts

O moćni Bogovi da li ste se gore visoko na Olimpu, opijeni slatkim nektarom prepustili bahanalijama, pa ste dopustili da se nova pošast proširi među nama, gejmerskim smrtnicima. Ime joj je akcioni RPG, a njen najsvežiji izdanak se perfidno kiti vašim perjem, izrabljujući vaša imena i koristeći vaše sinove kao glavne protagoniste.
Dobro ste pročitali naslov posta, dotična igra jednostavno ne zaslužuje da ponese naziv Rise of the Argonauts. Originalni antički mit o Jasonu, Argonautima i njihovoj potrazi za zlatnim runom očito da nije predstavljao dovoljno dobar scenario za momke iz Liquida, te je isti prekrojen i unakažen do neprepoznatljivosti. Nemoguća misija, tj. potraga za zlatnim runom, na koju Pelija šalje Jasona da ga ovaj nebi ubio i tako svrgnuo uzurpatora sa prestola nije bila dobra potka za igru. Ne, današnji Jasoni to jednostavno ne bi prihvatili već bi se, bez mnogo premišljanja, latili mača i skratili za glavu čoveka koji ih je naterao u izgnanstvo, a njihove roditelje držao u zatočeništvu. Sada je u priču ubačena zlokobna sekta Crnih Jezika, za koju se godinama smatralo da je potpuno istrebljena, čiji agent ubija Jasonovu verenicu Alkimedu na dan njihovog venčanja. Prve nebuloze već počinju da isplivavaju na površinu jer je po mitologiji Alkimeda bila Jasonova majka! Zar je bilo toliko teško pronaći neko drugo ime? Ma dajte, ko će bre da čita sve one grčke bljuvotine, dosta smo se napatili čitajući i ovaj jedan mit, pa ćemo sva imena da pokupimo odatle. Jason je odlučan da se ne preda bez borbe, pa će učiniti da sve ne bi li svoju ljubu vratio na ovaj svet. Tako kreće u potragu za čuvenim proročištem u Delfima koje mu možda može pomoći. Odlazeći iz Jolkusa on postavlja svog ujaka Pelaja kao namesnika, ne sluteći da upravo on stoji iza ubistva njegove voljene.

Tokom igre uslediće prava šarada sa likovima iz grčke mitologije koji su potpuno izvučeni iz svog mitološkog konteksta i ubačeni tamo gde je developerima odgovaralo. Tako je Ahil, jedan od najvećih junaka antičke Grčke, ovde predstavljen kao gladijator, šoumen koji se bori za novac i naklonost publike u arenama, noseći nekakvo koplje sa dva sečiva koje kao da je izašlo iz nekog jRPG-a, a ne ispod Hefestovog čekića. Njegov najbolji prijatelj Patrokle je njegov beskrupulozni menadžer i vlasnik arene u Mikeni u koju se bacaju jadnici koji nemaju od čega da plate porez. Bog medicine i zaštitnik lekara Asklepije ovde je najobičniji hirurg koji obitava u memljivim hodnicima arene krpeći one koji su imali sreće da prežive pokolj, dok se najveće skretanje sa kursa zdravog razuma može primetiti u slučaju Dedala. On je igri predstavljen kao crnac, ingeniozni kovač, nekakav antički ekvivalent džejmsbondovskog Kjua. I na kraju Medeja, ćerka kolhetskog kralja bez čije pomoći Jason ne bi uspeo da se domogne zlatnog runa, oličena je kao ezoterična čarobnica, i sama nekada pripadnik sekte, koja se iz lične osvete priključuje družini na brodu Argo.
RotA teško može da se nazove role play igrom, čak i pod rogobatnim nazivom "akcioni RPG" teško može da prođe. Jedina dodirna tačka sa ovim žanrom jeste dodeljivanje tzv. "poena naklonosti" nekom od bogova u čast (Atina, Apolon, Hermes i Aris), nakon čega iz "drveta" skilova možete odabrati neku od božanskih moći. Ovo malo podseća na bronzane/srebrne/zlatne talente iz Witchera, ali u daleko uprošćenijoj formi. Te poene stičete ispunjavanjem nazovi questova (zato što quest log ne postoji, već će tačke od interesa, na kojima se ti nazovi questovi nalaze, biti obeležene na mapi) ili na neki drugi način (za ubijenih 10, 20, 50 protivnika i slično). Naklonost bogova stiče se i izborom njihovih odgovora u dijalozima. Naime prilikom dijaloga imate do četiri ponuđena odgovora od kojih će vam svaki doneti naklonost drugog božanstva. Ovo zvuči zanimljivo, ali nažalost sva četiri odgovora vode potpuno istom ishodu. Ovo sam baš probao prilikom susreta sa jonskim najamnicima na ulazu u Mikenu. Bez obzira da li sam im se obraćao podrugljivim ili poniznim tonom rezultat je uvek isti - doći će do kavge koju će mikenski ofocor prekinuti. Jadno, zaista jadno. Igra ne poseduje ni inventar već ćete višak oružja moći da odložite na brodu Argo koji će tokom igre služiti kao base of operations (nešto kao Ebon Hawk u KotOR-u). Kad smo već kod oružja postoje mač, buzdovan i koplje koje možete menjati tokom borbe pritiskom na taster, i uz oklop predstavljaju četiri predmeta u igri koje možete menjati, tj. dobijati poboljšane verzije.
Sad malo o kontrolama. Kada sam na uvodnom skrinu igri video natpis Press Start to continue došlo mi je da zapevam Console mioooooo! Šalu na stranu, kontrole su tokom borbe definitivno prilagođene džojpedu, jer kako neko očekuje da ću u žaru borbe da kliknem denim dugmetom miša, skrolujem točkić na gore i istovremeno držim pritisnut desni shift taster da bi izveo tamo neki kombo. Uostalom šta će mi i komboi u RPG-u? Opet poređenje sa Witcherom, koji je uspeo da arkadne borbe ne učini previše arkadnim, ovde sve previše liči na Devil May Cry. Pa da, Argonauti nisu RPG - ovo je najobičnija rail tabačina. Samo se krećete pravo, ograničeni ogromnim zidovima koji vam ubijaju i najmanju želju da krenete nekom od malobrojnih stranputica koje se najčešće nigde ni ne vode. Usput tamanite skriptovane buljuke neprijatelja koji iskaču na tačno predviđenim lokacijama. Još kada sam provalio da je u trećoj borbi u areni Ahil klasična kraljica, za koga treba pronaći pattern u kretanju, te mlatnuti ga tek kada počne da se klanja razularenoj publici - definitivno sam batalio igru. Radije ću da uključim MAME emulator i pustim neki Final Fight ili Double Dragon, više ću se zabaviti, to je sigurno.

Jedino gde ova igra zaista briljira jeste kvalitet prezentacije. Počev od grafike i prelepo dizajniranih predela po kojima se krećete, solidne animacije likova (nisam zadovoljan jedino kvalitetom facijalne animacije), preko odlično prezentovanih in game filmića do dobre glasovne glume. Muzika je takođe na zavidnom nivou, mada mi se čini da bi motivi više odgovarali igri baziranoj na bliskoistočnoj, a ne grčkoj mitologiji. Animacija tokom borbe izuva, naročito završni udarci kojima sečete protvnika mačem ili mu topuzom razmrskate lobanju, sve propraćeno hektolitrima crvene tečnosti. Kids are sure to stare at this for hours! Ali džabe im perfektna prezentacija kada je igra šuplja, kada nema šta da pokaže ispod tolike šminke. Čini mi se da je Jasonu bilo lakše da se iscima do današnje Gruzije i pronađe zlatno runo, nego danas objasniti prosečnom fanboyu, koji ne vidi dalje od slova Y u imenu proizvođača svog omiljenog zabavnog hardvera, kako prezentacija ne čini jednu igru.

Dakle, ako niste probali igru i nemojte. Najbolje je potpuno ignorisati je, kao da se nikada nije ni pojavila, pa nam možda i neće biti potrebi bogovi sa početka priče, da bi ovaj groteskni žanr izumro.