Able, Baker, Charlie, Dog...

Company of Heroes...prva igra koju sam instalirao na novom kompu! Igrao sam Relic-ov Dawn of War i tačno sam znao šta da očekujem. Još i WWII okruženje. Mmmm....

Mrcvario sam ga. Više puta reinstalirao sistem dok se konačno nisam skrasio na XP-u, nisam čuvao save-ove iz My Games Foldera te igru počinjao više puta i početnih par misija bukvalno naučio napamet. Ne igram multi. Prešao sam singleplayer kampanju od 15 solidno dugih i zanimljivih misija, čija se težina (na normalu) kreće od smešno lakih do osrednjih. 15 misija pokrivaju razdoblje od Dana D i iskrcavanja na plaže Normandije do operacije u Falaisu koja je rezultovala krahom nemačke odbrane u Francuskoj iz perspektive narednika Kontija, koji nakon smrti kapetana Mekeja negde na polovini kampanje preuzima komandu nad Able četom.

Akcije ima znatno manje nego u DoW, čini mi se da je neprijateljski AI u ovom slučaju dosta defanzivniji (pogotovo u odnosu na Dark Crusade), te u CoH ima i malo više taktiziranja zbog prisutnosti tri različita resursa koja se sakupljaju osvajanjem i držanjem strateških tačaka. Veoma malo građevina, koje se mogu napraviti isključivo oko mesta na kome se nalazi glavni HQ (sa izuzetkom bunkera odnosno mitraljeskih gnezda). Nerviralo me je što ne mogu da napravim kakav stacionarni AT top ili da na stareške tačke nabacim mitraljeze, ali dobro, opet uticaj od previše igranja DoW-a. Realnost...teško je reći da ima i R od realnosti. Teško da bi američke kante od Šermana izdržale i direktan susret sa StuG-om, ali ovde se isti mogu jedan na jedan nositi sa Panterima, a bogami, ako se pravilno pozicionirate i iz duela sa Tigrom možete izaći kao pobednik. Wolverine sa druge strane je potpuno beskoristan jer nakon apgrejda Šermana on ima jači AT napad i od tzv. „ubice tenkova“. Na američkoj strani još defiluju Crocodile, modifikacija Šermana sa bacačima plamena umesto glavnog topa, Šerman a la Calliope sa raketnim bacačima i Peršing, ultimativni saveznički tenk. Nemci od mehanizacije imaju standardne Panzer IV tenkove, samohodni AT StuG IV, StuH 42 koji prosto kara pešadiju, ali ako ista poseduje bazuke nema tu šta da traži, i malo poslastica iz porodice velikih mačaka – Pantere i Tigrove. Pešadija k`o pešadija, topovsko meso na obe strane, korisno samo za zauzimanje strateških tačaka. Mada, kada im nabacite dve bazuke ili panceršreka i steknu veteranski status, tenkovi iz donje i srednje klase postaju lak plen za njih. Jedino što mi zaista nedostaje je samohodna artiljerija...dobro tu je Kaliopa i Nebelwerfer koga oni jadnici moraju da guraju, ali to nije TO.

Kampanja se da lako preći...imao sam problema sa par misija, ali samo zato što ja igram defanzivno i posle svakog prodora moram da potrošim bar 5-10 minuta na ukopavanje i ojačavanje pozicija. E pa to prosto u nekim misijama ne pali. Konkretno Red Ball Express pre Šerbura, i ona sa victory poenima na brdu 317 kod Mortena. Dok nisam skontao da ovde AI može da se slomi isključivo brzim prodorima bez zaustavljanja za dolivanje goriva i prebrojavanje mrtvih nije bilo rešenja za nemačke tenkove i pešadiju koji mi se ponekad prosto materijalizuju iza leđa i naprave haos u mojoj teško izgrađenoj odbrambenoj liniji koja ih je očekivala sa druge strane. Misije u kojima loviš nemačke Tigrove i Pantere su smešno lake zbog već pomenute „realnosti“ igre. Ok, shvatam da je realan istorijski odnos ovih metalnih zverčica žrtvovan zarad balansa u multiplayeru, ali opet moram malo da gunđam.

Još uvek gustiram skirmish, i gustiraću ga još sigurno neko vreme, jer pored DoW-a od novijih naslova još nisam naišao na zanimljiviju strategiju. OK, treba da probam C&C trojku uskoro, ali ipak WWII je WWII i svi ti laseri i štatijaznam kojekakve hajtek spravice nema šanse da zamene škripu gusenica tenkova u maglovito jutro. Možda zvuči malo morbidno ili šta već, ali zaista ne bih imao ništa protiv da te „umilne“ zvuke puštam svako veče kao uspavanku. Blitzkrieg...gde mi je disk sa Blitzkriegom???