Iako je igra stara već četiri godine, pre nekih nedelju dana sam poželeo da je ponovo instaliram i odigram koju skirmih partiju, kampanju ipak ne bih ponovo da počinjem. Nakon instalacije me je sačekalo još posla, jer očigledno Generalsi imaju problema sa dvoglavim procesorima jer se igra blokira već pri splash screenu. OK, ništa zato, Task Manager i Set Affinity, su lepo odradili posao, ali za manje smaranja prilikom svakog startovanja preporučio bih Launch`n`Set ili neku sličnu aplikaciju.
Prvi Command & Conquer koji EA samostalno izdaje nakon što je Westwood nestao sa lica zemlje, čini iskorak iz alternativno istorijskog miljea u geopolitičku situaciju današnjice, tj. borbu protiv terorizma. Glavni igrači su(da li je bilo i zrnca sumnje) Amerikanci, koje se uz podršku crvenih, bore protiv globalne terorističke pretnje. Crveni ovde nisu Rusi(reserved for Red Alert), nego Kinezi. Iako se EA do sada trudio da izdaje politički korektne igre, mogućnost igranja na strani terorista zaista daje novu dimenziju. Mada nema nekih preciznih referenci ko se krije iza pomalo benignog akronima GLA(Global Liberation Army), arhitektura građevina, čalme na glavama i izbor jedinica(pre svih bombaši samoubice), jasno se vidi da su programeri EA-a u glavi imali Arape i Osamu bin Ladena kao role model za ovu frakciju.
FMV sekvence koje su bile svojevrstan trademark C&C serijala i njegovog spinoff-a Red Alerta, ovde su izostale. Umesto toga tu su smorni izveštaji reportera koji se na žalost ne mogu preskočiti, kao ni in-game animacije pred svaku misiju. Ovo je bio ogroman minus koji je ogromna baza fanova spremno dočekala na nož. Zaista, Generalsi deluju dosta bezlično, nekako sterilno, jednostavno fale likovi poput Kanea ili Yuria, koji bi vas svojim glumatanjem uvukli u igru. OK, i ova igra ima svoje heroje poput Colonela Burtona, Black Lotus ili Jarmain Kella, ali ipak je zanimljivije kada vam se npr. Tania lično obrati u nekom od filmića između misija.
Amerikanci imaju visoko sofisticirane jedinice i veoma jaku avijaciju, Kinezi se oslanjaju na brutalnu snagu svojih tenkova i nuklearki, dok teroristi svoju „snagu“ baziraju na štancovanju gomile jeftinih i potrošnih jedinica. Bombaši samoubice, auto-bombe, motorciklisti, bagiji sa raketama, „besna rulja“ samo su neke od zaista lepo osmišljenih noviteta koje do sada nisam imao prilike videti u bilo kojem drugom naslovu. Teroristi nemaju aposlutno nikakvu vazdušnu podršku, a i sve jedinice su im dosta slabe u odnosu na druge dve frakcije, te igranje sa njima zaista donosi novo iskustvo. Neke njihove jedinice imaju i scavenger ability, tj. mogućnost da pokupe delove od uništenih jedinica i time povećaju svoju ubojnost.
Tri kampanje, svaka za po jednu frakciju, sadrže po deset misija koje nisu preterano inventivne niti preterano teške, sa izuzetkom poslednje misije u svakoj od kampanja. Jedini resurs u igri su zalihe(supplies), sanduci razbacani po mapi. Svaka frakcija ima svoj poseban način prikupljanja istih: Amerikanci koriste Chinook helikoptere, Kinezi kamione, a teroristi robove. Što se tiče sakupljanja resursa, Kinezi su u blagoj prednosti na ovom polju, zbog mogućnosti regrutovanja hakera, koji sa mreže crpe novac i kada ponestane zaliha na mapi(mada i teroristi imaju istu mogućnost u Black Marketu, hakeri su dosta jeftiniji i efikasniji). Takođe, svaka frakcija ima i svoje posebno super-oružje: Ameri imaju Particle Cannon, Kinezi nuklearni projektil, a terorisiti Scud-ove sa hemijskim ili biološkim bojevim glavama.
U skirmishu je igra zaista laka, a tome u prilog govori i činjenica da je ovo jedini RTS u kome sam u skirmishu uspevao da dobijem partiju protiv više Very Hard kompjuterski vođenih protivnika.
Nešto manje od godinu dana nakon izlaska Generalsa pojavila se i ekspanzija za ovaj naslov – Zero Hour. Osim novih kampanja za svaku od tri strane i poneke nove jedinice i građevine(Kinezi su dobili Helix helikoptere, pa je američka nadmoć u vazduhu blago umanjena), najzanimljive što ova ekspanzija donosi jeste General`s Challenge, tj. niz skirmish bitaka protiv generala različitih profila. Tako neki od njih preferiraju borbu samo hemijskim oružjem, neki koriste samo vazdušne jedinice, drugi pak svoju moć baziraju na nuklearkama ili super oružjima.
Mada se mnogi neće složiti sa mnom po ovom pitanju, C&C: Generals je generalno sasvim OK igra. Drugačija od onoga na šta nas je Westwood navikao kada je C&C serijal u pitanju, ali to ipak nije razlog da se bude toliki konzervativac i da se ovaj naslov automatski etiketira kao loš uz opasku da predstavlja svetogrđe i uvredu za svakog C&C fana koji drži do sebe. EA je ipak shvatio da ovakvi i slični eksperimenti sa igarama koje imaju ogroman fanbase mogu skupo da ih koštaju, pa tako zvanični treći nastavak Command&Conquera ima onaj prepoznatljivi Westwoodovski šmek, sa sve FMV sekvencama i Joe Kucanom i ulozi Kanea.
Posts
No comments:
Post a Comment