Fabulozni Peter

Peter Molyneux (čije me prezime uvek asocira na neke miksere i sokovnike) tvorac je svojevrsnog žanra „bogovskih“ upravljačkih simulacija. Počevši u kasnim osamdesetim sa dva nastavka Populousa, Pera je svoj fazon nastavio da fura i u XXI veku. Posle dva Black & White-a on the rocks i dalje čvrsto stoji na nogama sa poslovično razvezanim jezikom, ali sada i sa Micro$oftovim kešom u rukama. Pre par godina se taj genijalni razmetljivac hvalisao kako će njegov Fable biti ubedljivo najbolji i najsveobuhvatniji RPG koji je čovečanstvo ikada ugledalo. Priča se ponavlja sa Fable 2, doduše sa nešto manje pompe, valjda se prošli put ujeo za jezik...

Fable mi se već skoro godinu dana vuče po nekim diskovima, pa sam odlučio da probam i taj RPG za koji sam čuo od gorepomenutom mu tvorca i od par ljudi koje poznajem. Znao sam otprilike šta da očekujem: akciono orijentisani konzolaški RPG (igra je port sa Xbox-a) sa cartoonish grafikom.

Nakon uvodne scene kontam da sam u ulozi nekog dečačića koji je izgleda potpuno mutav. OK, otac mi je obećao po dinar za svako dobro delo koje uradim u selu...Naleteh na čilca kome se baaaš prišiškilo te me je zamolio da mu pričuvam stvari. Nakon par sekundi se pojavi drugi dečkić koji mi je, sa pakosnim osmejkom na licu, predložio sa polupamo sanduke i vidimo šta je unutra. Sve mi je odmah bilo jasno...i ovde je sve crno i belo...dobro i zlo...samo fale ona dvojica, onaj debeli đavolak i simpatični dekica da me podbadaju. Opet se ponavljaš Pero...zašto u svaku igru moraš da trpaš tu moralnu dilemu između dobra i zla, koja je toliko očigledna da vam prosto bode oči. Izdržao sam lure mračne strane i nisam polupao sanduke. A onda sam naleteo na ženu koja pokušava da nađe svog supruga koji se negde denuo. Par kuća dalje zatekao sam gospodina u zagrljaju prsate plavuše...Neverni suprug me je molio da ne kažem njegovoj gospođi za njegov „mali“ flert, ali ja sam odmah otrčao do nje i sve joj ispričao. I učinio sam još jedno dobro delo...Hmmm...otkad je cinkarenje i drukanje dobro delo? Šta se desilo sa onim dobrim, starim minding my own business???

Onda je došla neka bagra i zapalila selo, silovala i pobila sve što se mrda u njemu...samo je dečkić preživeo. Onda je došao neki istetovirani matorac i odveo me u neki šatro herojski trening kamp u kome deca uče da postanu heroji – dobri ili loši, to je na njima da odluče (`ej Molyneux, traže te neki likovi iz Hogwartsa). I tako sam ja vredno vežbao i učio, pa sam na kraju izrastao u heroja početnika. A onda uzbuna! Cela škola je na nogama, zvone zvona...Pomislio sam da dolaze isti oni banditi, ali ne...neke bube su se razmilele po obližnjoj šumi, pa su mi dali štapić da idem da ih sredim...wow, kakav zadatak za jednog heroja. Kada sam poubijao par buba, vratio sam se u školu po još misija. Šta je sad na tapetu? Ose su napale neke ljude na gradskom izletištu! OK, sad već imam i mač i luk i strele i neke kao magije koje samo prosipam iz rukava, ali opet treba da tepam bube. Pobio sam i te ose i ubio neku „osnu“ kraljicu i izbavio nesrećne izletnike. I tek tako...NPC-ovi su počeli da se vesele, poskakuju i da mi tapšu. Jbt, pa ja sam njihov heroj! Otišao sam do obližnjeg gradića gde me je moj mentor predstavio kao heroja. Okupljeni plebs je takođe počeo da skakuće, navija i plješće...koja detinjarija, svakog trena sam očekivao da neko iz mase poviče „Tinki Vinki“ ili „Poooo“, pa da se, sa tašnicom pod rukom, lepo uhvatim sa njima u kolce i nestanem u svojoj podzemnoj jazbini uz neizbežno „Pa-pa“!

A borba? Heh...podsetila me je na jedno đubre od igre za klince koja je slučajno dospela u moj posed – Grouch. Posle nisam mogao ni sitnoj deci da je uvalim, čak ni na žvaku da je to ekspanzija za GTA3. Samo držim W i klikćem ko ludak dok mišem centriram kameru na protivnika ili držim levi shift za bacanje magija.

Čekaj, a kakve su ovo ikonice u levom uglu ekrana? Neki različiti izrazi lica, neko dupe, neki lik sa kapom ko` u episkopa??? Aaaaaa...to su tzv. expressions i služe mi za socijalizaciju sa NPC-ovima koje srećem. Alooo Piteru, pa ne igram ja Simse, da slažem nameštaj, menjam odelca i pravim žurke za promiskuitetni komšiluk, ovo bi trebalo da je RPG, gde su zmajevi, prgavi Orci i ostale muške stvari koje idu uz hladni čelik? Pera ostaje bez odgovora, ali mi nudi sledeću misiju gde mogu da biram, opet između belog i crnog – da li ću da branim neku tamo farmu od bandita ili ću da im se pridružim i poharam je. Ali pre toga opet sesija tamanjenja gamadi u vidu osa i buba dok stignem do farme!!! A bre, gde je ovde quit game! A meniji su tek posebna priča jer je igra konzolaški port! Šta se desilo sa onim Total Commander style načinom trgovine? Sad moram da prođem kroz pet podmenija dok dođem do longsworda koji hoću da uvaljam trgovcu. A tek snimanje pozicije...pamti se statistika mog lika u tom trenutku, ali ne i njegova trenutna pozicija što znači da mi ništa ne vredi da snimim igru tokom nekog questa, jer ga u slučaju pogibije i ponovnog učitavanja moram da igram ponovo od početka!

I tako, tog fabuloznog popodneva, nakon 3 fabulozna sata provedena uz ovu fabuloznu igru zaključio sam kako bi fabulozno bilo pokrenuti Your Uninstaller i kliknuti na ikonicu igre, a zatim i na dugme Uninstall! To sam i učinio...

Pero, učini mi uslugu, nemoj da izdaješ Fable 2 za PC, ostani na 360-ici tamo ti je i mesto, sve dok ne odlučiš da svoju „lavlju glavu“ izvučeš iz čeljusti MS-a i napraviš nešto zanimljivo...recimo Syndicate na steroidima;)