Runes of Magic

Sa broadband internetom očigledno neizbežno idu i MMORPG igre. I tako je prva stvar koju sam svukao sa neta bio klijent za Runes of Magic, besplatni klon mnogo poznatijeg WoW-a. Za igru sam čuo iz januarskog broja SK-a, gde je opisana u okviru rubrike „Prvi Utisci“, ali sam se na igranje iste odlučio pre svega zahvaljujući pozitivnim kritikama na SK Forumu. Trenutno se igra open beta, tako da finalni proizvod još uvek nije zaokružen (na svakih par dana ubacuje se novi sadržaj putem patcheva), ali je u svakom slučaju igriv. Možda će nekom zasmetati činjenica da je za sada dostupna samo human rasa. Klijent je „težak“ ~ 3.6 GB i preporučujem da ga skidate sa Rapidshare-a ili preko torrenta, jer su oficijelni mirrori često prebukirani i može doći do pucanja downloada (ovo znam i iz ličnog iskustva). Nakon skidanja klijenta očekuje vas još i oko 200-300 MB pečeva, koji će igru apdejtovati na trenutnu verziju (2.0.0.185 u trenutku dok pišem ovaj tekst).

Zahvaljujući ljudima sa foruma (pre svega Pattonu) dosta brzo sam upao u gild Balkanija koji okuplja igrače sa ovih naših prostora. Igra je zaista verna kopija Blizzard-ovog MMORPG-a, kako u sadržinskom, tako i u grafičkom pogledu. Neko bi možda rekao da je grafika ružna i da igra izgleda kao da je izašla 2005. godine, ali meni iskreno to ne smeta, čak sam namerno smanjio nivo detalja, da ne bih doživeo eventualna seckanja. Nisam se primio na igru kao mlad majmun, ali mi je svakako trenutno zamenila offline igranje, tj. u onih 3-4 sata koliko dnevno odvojim za igranje pičim samo nju. To je verovatno što sam po ovom pitanju najgora njubčina, pa ne razumem pola stvari koje momci pričaju u guild chatu, tako da se uglavnom držim po strani i gledam svoja posla (tamanim bube, prasiće, vukove i ostalu sitnu gamad). Svakodnevni kvestovi koji se uzimaju sa oglasne table nisu baš preterano inspirativni: sakupi x repova, zatim y cipelica i tako u nedogled (ustvari i nije, jer ovi generički kvestovi imaju dnevni limit od 10 komada). Ni kvestovi koje uzimate od NPC-ova nistu ništa maštovitiji: uglavnom se sve svodi na šetanje od lika do lika, uz povremeno ubijanje nekog ili nečeg. Party raidove još nisam okusio, pa ne mogu da pričam o tome, mada je to uvek bio i najzanimljviji deo MMORPG iskustva. Pored činjenice da je besplatna (za pravi novac se mogu kupiti dijamanti, koji vam omogućavaju neke kozmetičke izmene lika, ali i povećanje inventara koji je u free verziji ograničen na 60 slotova), igru od ostatka ponude razlikuje i dual class sistem. Kada sa svojom primarnom klasom dostignete 10. nivo, imate mogućnost da odaberete i sekundarnu klasu, sa kojom krećete od nule. Ovo vam daje vrlo zanimljive mogućnosti da kombinacijom Warriora i Magea dobijete neku varijantu BattleMagea, koji će pored sirove snage u borbi umeti da koristi i magije (čija jačina zavisi od nivoa na kom je sekundarna klasa). Jedina zamerka koju sam pronašao je ta što autori igre pokušavaju da plutaju između dva suprotna sveta: istočnjačkog i zapadnjačkog poimanja RPG-a. Taborea (svet u kome se igra odvija) mnogo liči na svet WoW-a, ali po kome šetaju likovi koji kao da su izašli iz nekog jRPG-a (sobarica u vašoj kući, na slici levo).

I tako, kao po običaju uzeo sam tenka (kombinaciju Warrior/Knight) i za ova tri dana uspeo da stignem do 16. nivoa za primarnu, odnosno 10. za sekundarnu klasu. Trenutno sam naleteo na neke prilično zajebane sub bossove, koje očigledno neću moći sam da savladam, pa ću morati nekoga da cimam za pomoć. Ako se neko zainteresuje, neka skine klijent, napravi lika, pa se vidimo u Taborei;)