Ahoy, yer scurvy pirate!

Happy New Year... Har, Har, Har! Izvadite iz fioke davno zaboravljene jolly roger zastave i poveze za oči, izvadite papagaja iz kaveza i posadite ga na desno rame, jer u ovu godinu ulazimo sa igrama o piratima (da ne kažem piratskim igrama), a premijerni opis zavređuje niko drugi do rodonačelnik „žanra“ – Sid Meier`s Pirates!

Kratko podsećanje na istorijat popularnih „Pirata“ i originalnu igru iz daleke 1987. godine u verziji za C64, koju su mogli da igraju samo srećnici koji su posedovali disketnu jedinicu za „debeljka“ (koja nije bila ništa manje „debela“ od kompjutera). Ja sam morao da čekam da dobijem Amigu da bih osetio čuveni istočni vetar na licu i miris Kariba. U međuvremenu se pojavila i nova verzija - Pirates Gold koja, iako je donosila mnoga unapređenja, nije dostigla slavu originala.

Gospodinu Meieru ovo očigledno nije bio dovoljno, pa je odlučio da još jednom revitalizuje popularne Pirate (kad već nije u stanju da smisli ništa originalno i novo). I tako je krajem 2003. godine svetlost dana ugledala nova igra, istog imena kao i original – Sid Meier`s Pirates!

Na početku bih hteo da istaknem da, ako nameravate da se upustite u ovu piratsku avanturu, OBAVEZNO instalirate patch 1.0.2, jer je u protivnom ugođaj igranja drastično smanjen zbog bagova i nedovršenosti vanilla verzije.

Za one koji eventualno nisu upoznati (ako takvi uopšte i postoje), prvo ćemo protrčati kroz osnovne postavke igre, pa ćemo se tek onda baciti na ono što novo izdanje čini posebnim. U pitanju je izvrsna open-ended akciona avantura u kojoj se nalazite u ulozi kapetana gusarskog broda sredinom XVII veka. Za razliku od ostalog ološa koji plovi Karipskim morem vaši motivi za gusarenje su časni - potraga za zlim markizom Montalbanom koji je ubio vaše roditelje, a ostatak vaše uže i šire familije bacio u lance.

Kao i do sada, igru počinjete izborom nacionalnosti, specijalne veštine i perioda u kome ćete jurcati za markizom i izgubljenom rodbinom. Iako se na prvi pogled čini da su Španci najbolji izbor zbog velikog broja gradova pod njihovom kontrolom, imajte u vidu da njihovi brodovi uvek nose najviše zlata (a i ima ih najviše) a španska kruna neće blagonaklono gledati na vaše piratske eskapade, pa je logičnije odabrati Engleze, Francuze ili Holanđane, koji vam potapanje španskog brodovlja neće uzeti za zlo (čak će vas i nagrađivati ukoliko su u ratu sa Španijom). Oko izbora specijalne veštine takođe nema puno mudrovanja. Ukoliko ne planirate da igrate na najtežem nivou (gde se pod obavezno uzima skill at fencing), odaberite skill at navigation, što će vam znatno ubrzati plovidbu sa zapada ka istoku (u smeru suprotnom od duvanja vetra). Za kraj ostaje izbor nivoa težine, od kojih su prva tri smešno laka, peti je skoro nemoguć za igranje zbog munjevite brzine protivnika prilikom mačevanja, pa se izbor praktično svodi na četvrti nivo težine – Rogue.

Grafički, igri se nema šta zameriti – GameBryo je još tada dokazao da savršeno odrađuje posao, jer je ova igra bila svojevrsni test poligon za Firaxis-ovu narednu igru, za četvrtu iteraciju Civilizacije. Jedino bih imao zamerke na pomalo infantilni izgled igre, jer ovi pirati izgledaju kao da su upravo izašli iz Diznijeve radionice, a i „golobradi dječarac“ koga vodite mi izgleda suviše „gajbrašovski“. Tom utisku svakako doprinosi i odsustvo dijaloga u animiranim sekvencama, likovi ovde komuniciraju nekakvim mumlanjem i mimikom, te vam se u prvi mah može učiniti da ste pokrenuli nekakvu novu verziju Teletabisa, a ne igru o krvolocima sa Kariba.

Iako se radi o maltene preslikanoj originalnoj verziji, sitnih novih detalja ima na pretek. Kao prvo, gradovi više nisu jedina mesta od značaja na mapi sveta. Sada su tu i piratska skrovišta (možete nahuškati lokalne pirate da napadnu obližnji grad i tako smekšaju odbranu, olakšavajući vam posao kada napadnete posle njih), indijanska sela (važi ista priča kao za pirate) i jezuitske misije (možete dobiti korisne informacije o zlikovcima koji znaju nešto o vašim izgubljenim rođacima, ili čak aboliciju kod Španaca). Ubačene su tri nove mini-igre: šunjanje u grad, napad na grad i ples sa guvernerskim ćerkama.

Prva je i najgluplja: ako želite da se ušunjate u neprijateljski grad, morate provesti vašeg lika kroz lavirint ulica, a da vas pritom ne primete stražari koji se šetaju unaokolo. Ukoliko vas uhvate ne gine vam zatvor na nekoliko meseci. Napad na grad je izveden u vidu potezne strategije – bojno polje je izdeljeno na pravougaonike, igra se po turn-ovima, na raspolaganju vam je nekoliko grupica vojnika (obični gusari za melee napade i bukaniri sa musketama) i cilj je uništiti protivničku odbranu. Pravilnim strateškim pristupom i upotrebom okolnog terena u svoju korist (džungla, nadvišenja) u beg možete nagnati i brojčano nadmoćnijeg oponenta.

Eh, te žene. Nekada je bilo dovoljno da sa par ordenja prošetate guvernerskom vilom, i njihove zgodne ćerkice bi vam se prosto bacale u naručje, ali ove današnje više ne padaju na te fore. Osvajanje ženskih srca plesom se pokazalo kao izvor velikih frustracija. Oduvek sam mrzeo one igrice u kojima treba da pritisnete pravi taster u pravo vreme, a ovo je baš jedna od njih. Dok plešete, mlade gospođice će vam rukom pokazati sledeći plesni korak, a vi ga morate izvesti u tačno određenom trenutku. Ukoliko vam to ne pođe za rukom/nogom više puta u toku plesa izvisićete i za slušanje masnih tračeva, ali i za eventualni brak. Što je ćerka atraktivnija biće i teže impresionirati je, ali je dodatno cimanje svakako vredno truda, jer osim što vam zgodna žena povećava finalni skor od njih ćete saznati i lokaciju izgubljenog grada Inka, koji u sebi krije ogromno bogatstvo. Srećom, plesni koraci se ređaju šematski, te će vam biti nešto lakše da ih popamitite i uhodate se, a i plesne cipelke na koje možete naleteti kod neznanca u krčmi će vam ovaj deo igre učiniti dosta lakšim.

Kad smo već kod misterioznog neznanca u krčmi, napomena da je on u ovoj igri proširio dijapazon svojih usluga. Osim informacija o gradovima koje je posetio ili delova mapa zakopanog blaga, kod njega sada možete kupiti i raznorazne predmete koji vam olakšavaju igranje. Pa se tako možete opremiti boljim, odnosno bržim, mačem, poklonima kojima ćete očarati odabranicu svoga srca, anti age kremama sa Q10 faktorom za dubinsko uklanjanje bora, koje će vam povratiti mladalački izgled i tako još malo prolongirati neizbežnu penziju, kalauze koji otvaraju vrata tamnice ukoliko se nađete u zarobljeništvu, ikone kojima ćete impresionirati sveštenike u misijama ili nekim relikvijama koji isti efekat imaju na indijanske poglavice.

Igra je u globalu previše lagana. U plavetnilu Kariba vi sami odlučujete koga ćete napasti, a koga ne. Čak i kada vašu oslabljenu i prethodnim borbama izmrcvarenu posadu napadne lovac na pirate ne morate da uđete u fight – protivnički brod će ispaliti nekoliko plotuna, koji vam nanose minimalnu štetu, a vama je dovoljno da jedra okrenete u drugom pravcu, te će ovaj vrlo brzo odustati od potere. A i sama borba je laka, pre svega zbog nezainteresovanosti AI-a. Neki protivnici će u stilu kamikaza naletati na vas, čak i kada su znatno slabiji, dok će se oni jači ponekad beznadežno vrteti u krug, dok i vi sa sigurne distance zasipate đuladima. Postoje tri tipa municije: klasična đulad koja uništava trup broda (a sa tim i topove) i dovodi do potonuća, đulad povezana lancima koja služi za cepanje jedara i onemogućavanje bega i nekakva šrapnelska đulad koja služi za satiranje žive sile. Šteta što je i dalje zadržan sistem borbi „jedan na jedan“, moglu da se ugledaju na bitke u igri Port Royale gde učestvuju svi brodovi koje vi i vaš protivnik imate u floti.

Kada se tokom bitke brodovi suviše približe jedan drugom, vaši pirati će jurnuti na palubu protivničkog broda, a vi ćete morati da se okušate u duelu sa kapetanom broda. Mali savet – uvek koristite thrust udarac, jer se izvodi dosta brže od preostala dva, što bi značilo da ćete u većini slučajeva vi udariti protivnika ili će on eventualno blokirati udarac. Ova taktika ne pali na najtežem nivou, niti kod duela sa mrskim markizom Montalbanom. Dosta je olakšana i potraga za zakopanim blagom i izgubljenim članovima porodice pomoću fragmenata mape. Na mapi sada ima mnogo orijentira (indijanski totem, napuštena kolibica, gejzir) koji će vam pomoći prilikom lutanja po kopnu.

Ono što je ipak najbitnije – igra i dalje poseduje onaj dobro poznati „samo još ovaj krug“ osećaj. Ovde ćete imati slične izgovore: „samo još ovaj brod da potopim“, „samo još da otplovim do Havane“, „e, još ovog Reymonda da nahvatam i idem na spavanje“ i tako ubrzo shvatite da je već svanulo i GSP počeo da radi. Pa ipak, nije preporučljivo predozirati se ovom igrom, prvenstveno zbog njene repetitivnosti, te je najpametnije konzumirati je jednom, eventualno dva puta godišnje, kada će vam doneti nekoliko popodneva zagarantovane zabave.