Grand Theft Auto Advance

Iz sveopšte strke i zbrke oko izlaska zvanično četvrtog dela GTA za PC zaključio sam da nema šanse da ja to poteram na svom laptopu, a sve i da mogu – iskreno nešto mi se i ne igra, dok čitam sve te probleme koje ljudi imaju sa instalacijom, pokretanjem, nestajanjem tekstura. Hell, čak sam i SP3 nabacio u okviru priprema za ovu igru, ali neka, ima dana za megdana. I prethodne nastavke sam igrao sa zakašnjenjem od 6-12 meseci (jedino je Vice City odigran na vreme). I za San Andreas su svuda pričali da neće raditi na GF2, pa je ipak radio. A u to doba (zima 2005/06) još nisam imao DVD čitač, pa sam morao hard disk da nosim kod Mladena da preko njegovog, friško pazarenog, Pioneera instaliram igru :)

I tako jutros, besciljno lutajući nekim holandskim GTA sajtom, naleteh na podatak da ova franšiza postoji i u verziji za Game Boy Advance, Nintendovu džepnu konzolu. Brzo sam skinuo Grand Theft Auto Advance (negde oko 5.7 MB) i zavrteo je na emulatoru. Dobio sam ono što sam i očekivao – klona GTA dvojke, tj. 2D igru sa pogledom iz ptičje perspektive. Grafički veoma podseća na dvojku samo je daleko više izražena pikselizacija, zbog male rezolucije GBA ekrana. Radnja se kao i u trojci odvija u Liberty City-ju, ali nema nikakvih dodirnih tačaka sa trojkom (iako je igra izašla krajem 2004. predstavlja prequel trojci). Grad je podeljen na dobro nam poznate delove (Red Light District, Hepburn Heights, Portland View), ali uopšte ne liči na Liberty City iz trećeg nastavka igre. Glavni lik je izvesni Mike, koji sa svojim pajtosom odlučuje da odradi još par poslića za mafiju, a zatim se zaputi u neke lepše krajeve. Ali tokom jedne misije, vaš ortak Vinnie gine u eksploziji kola sve sa zajedničkim novcem. Mike se zaklinje da će osvetiti njegovu smrt i kreće za potragu za ubicama. Ali, tokom igre saznajete da je Vinnie iscenirao svoju smrt, pa Mike menja objekat svoje kletve i ponovo kreće u potragu, ali ovoga puta za svojim starim partnerom. Stari znanci su tu: 8-Ball (saznaćete kako je završio u buvari), zatim vođa Yardie bande – King Courtney, a i ostale bande su tu, pre svih Jakuze na čelu sa Asukom i Kolumbijci. Ništa bez sitnih poslića – gašenje požara, prevoz povređenih do bolnice, vigilante misije sa policijskim kolima, unique skokovi, potraga za skrivenim paketićima. I mnogi automobili su tu, predstavljeni svojim 2D varijantama. Nažalost, zbog memorijskih limita, nema ništa od prepoznatljivih radio stanica, a i sam zvuk/muzika je jedna od slabijih strana igre.

Iskreno navikao sam da u dvojci kolima upravljam preko tastature, ali mogu reći da je sa džojpedom još zanimljivije. Sistem kontrole može biti malo konfuzan za one koji se ranije nisu sretali sa sličnim. Držeći taster A, vozilo ubrzava, tj. dodajete gas, a pomoću analogne palice upravljate vozilom, tj. skrećete levi i desno u krivinama. Ovakav način kontrole me podsetio na neke Amiga racing igre sa pogledom odozgo (All Terrain Racing mi prvo pada na pamet), pa mi i nije bilo mnogo teško da se priviknem na njega. Dosta teže mi ide puškaranje sa protivnicima dok idem pešice, jer još uvek nisam ovladao pucanjem uz strejfovanje, a to je neizbežno ako vas napadne više negativaca odjednom. Prešao sam 5-6 misija, zasad mi deluje slatko i simpatično uprkos svim ograničenjima koje 2D prikaz donosi. Zanimljivo je da je ovo i jedina GTA igra na čijem razvoju nije učestvovao veliki Rockstar (formerly known as DMA Design). Sve u svemu Grand Theft Auto Advance je rezultat cross breeda između drugog i trećeg nastavka franšize, pri čemu je DNK nove igre nasledio pogled i izvođenje od dvojke, ali i mnoge featurese viđene u trojci i kasnijim 3D nastavcima. Eto meni zabave dok se ne smilujem da uzmem GTA IV, ili bar još jednom obrnem Vice City, na šta sam se opasno nameračio;)