Andromeda Strain

Znam da ovo naizgled nema nikakve veze sa igrama, ali kako smo svedoci da je u poslednje vreme sve teže naći svežu ideju i da se većina okreće reciklaži starijih naslova (popularno pravljenje rimejka) može se povući paralela između filmske i industrije igara. Iako nemam običaj da gledam starije filmove (pod ovim mislim na ostvarenja nastala pre 1980.), osim ako ih nisam već gledao kao klinac i zavoleo, pre nekih 6-7 meseci na nagovor drugara pogledah film Andromeda Strain (Soj Andromeda) iz 1971. godine. U pitanju je SF triler nastao po istoimenom romanu nedavno preminulog noveliste Michaela Crichtona. Nakon pada vojnog satelita nadomak gradića na američkom srednjem zapadu celokupna njegova celokupna populacija umire pod misterioznim okolnostima. Okuplja se tim vrhunskih stručnjaka iz oblasti mikrobiologije, toksikologije, ksenobiologije koji u zaraženom gradiću pronalazi samo dvoje preživelih: pijanog starca i koleričnu bebu. Vršeći ispitivanja u super tajnoj podzemnoj laboratoriji, na ostacima satelita otkrivaju nepoznati vanzemaljski oblik života baziran na kristalima. Ispitivanjima na preživelima tim pokušava da otkrije kako zaustaviti smrtonosni organizam. Film traje nešto preko dva sata i iako je radnja dosta usporena uopšte nije dosadan. Na skali od 1-10 dao bih mu jaku osmicu.

I sve bi bilo krasno da se početkom ove godine nije pojavio rimejk ovog filma. Zamišljen kao mini serija od dve jednoipočasovne epizode ova ekranizacija predstavlja negaciju svega što je bilo dobro u originalu. Glumačka postava (Benjamin Bratt, Andre Braugher - det. Pembleton iz serije Homicide, Eric McCormack – Will iz serije Will & Grace, Daniel Dae Kim – Koreanac iz Losta) prosto bode oči koliko je politički korektna, pa tako u timu imamo i hispanoamerikanca, afroamerikanku i Kineza (koga glumi Koreanac, ali nema veze – svi su kosooki isti) koji je uvideo koliko su njegovi sunarodnici loši, pa se odmetnuo na stranu „dobrih momaka“. Dalje, ako neki fićfirić poput Bratta može da bude diplomac sa Harvarda, vodeći mikrobiolog u državi, onda bih ja komotno mogao da stanem Usainu Boltu na crtu. U priču je sada ubačen i američki predsednik™ koji, iz sigurnosti svoga bunkera, herojski odbija da izda naređenje za evakuaciju svoje supruge i ćerke iz ugroženog područja, stavljajući nam tako do znanja da nema privilegovanih među građanima Amerike. Tu je i novinar – narkoman, borac za istinu koji ne preza da stavi svoju glavu u torbu u cilju pobede nad beskrupuloznim agentima u crnim odelima kako bi javnosti osigurao njihovo pravo da znaju sve. Za razliku od originala koji je bio fokusiran na tim naučnika i njihovu izolaciju u laboratoriji (zbog kvara nisu imali komunikaciju sa spoljnim svetom), ovde se radnja stalno prebacuje sa mesta na mesto, ne dajući nam prilike da se povežemo sa likovima. E sad, kako je u pitanju TV film, a njih gledaju i domaćice, ubačena je i doza romanse, zabranjene ljubavi između profesora i njegove asistentkinje koja se razbuktava u skučenim laboratorijskim uslovima. Uticaj 9/11 je neminovan, pa je tako cela Amerika ugrožena Andromedom koja se rapidno širi, a predstavljena je kao talas koji boji vegetaciju i sve na šta naiđe u crveno. Vrhunac doživljavamo kada pomenuti novinar u svom džipu beži ispred nadiruće Andromede i pretvaranja u crvenilo (Švarcenegeru, Stalone, braćo gde ste???). Novi scenarista je otišao još korak dalje u prekrajanju knjige, pa nam otkriva odakle je potekla Andromeda a promenjen je i način njenog uništenja, sve da bi se uklopio u scientific mumbo jumbo koji neuki gledaoci lokalne kablovske televizije gledaju razrogačenih očiju i sa jednom mišlju: „Ovo samo američki mozak može da smisli!“. „Kanister“ sa Andromedom je poslat iz budućnosti, prošao je kroz „crvotočinu“ i namerno ciljao satelit. Pored smrtonosnog soja, „kanister“ je u sebi nosio i šifrovanu poruku kako zaustaviti Andromedu. Zaustaviti je pomoću anaerobnih bakterija koje žive na okeanskom dnu i koje bi, igrom slučaja, bile potpuno uništene da američki predsednik™ nije mudro odbio početak ekspolatacije dubinskih termalnih izvora energije. Wow, pa ovo ima i ekološku pouku, samo im još i Al Gore fali! Još klišea – ko zna koja agencija ne želi da se Andromeda uništi jer u njoj vidi idealno biološko oružje, pa ucenjuje jednu pripadnicu tima da im dostavi koji uzorak „ispod tezge“. Dolazi do pucanja jednog od kanistera, laboratorija je kontaminirana i pokrenut je postupak samouništelja, ali avaj, konzola za prekid odbrojavanja je uništena. Sledi trka sa vremenom u kojoj drugi pripadnici tima nesebično daju svoje živote kako bi Bratt i njegova riba uspeli da stignu do backup konzole i zaustavili tajmer. Ma šta ja ovoliko pričam, dovoljno je na IMDB pogledati komentare koje su ostavili iole trezveniji gledaoci – „this is a disgrace for the movie and the book“ su preblage reči da se opiše ovaj shit.

Primećujem da se ovakav trend idenja niz dlaku average Joe populaciji mnogo javlja i u gejming industriji ne samo kad je u pitanju rimejk neke starije igre (čast izuzecima), nego i u kada su u pitanju redovni nastavci igara na godišnjoj, eventualno dvogodišnjoj, bazi. Kako da vam kažem, a da pritom ne zvučim kao commie, iskulirajte zapad – okrenite se istoku. Oni me bar još uvek nisu počeli da tretiraju kao bezumnog potrošačkog zombija.