Who the Fuck is Jimmy White?

Cimer je pre neki dan doneo svoj laptop sa sveže reinstalacije sistema. Šta ćeš, danas se zaraziš i kad hoćeš da budeš dobar i pomogneš ljudima, pa ti sa svojim stikovima prenesu i razne boleštine... Konkretno ovaj je prošao i pored updateovanog NOD-a, sjebao nešto i kompjuter više nije hteo da se ugasi.

To nije toliko ni bitno za priču, bitno je što je sa novim sistemom dovukao i neki bilijar, nešto na foru onih PopCap izdanja. I navukao se na njega samo tako, a on se inače ne igra.

I tako posle par sati slušanja čukanja kugli, tupih udaraca o martinelu i stavljanja krede na štap odem do njega da vidim šta se dešava. Brate, nisam igrao bilijar na kompu još od Amige, ma ima sigurno nekih deset godina (Arcade Pool i Archer Maclean`s Pool su bili zakon). Konstatovali samo da je igra suviše laka i da ima glupo pravilo po kome kada protivnik napravi faul, belu kuglu možeš da postaviš gde god hoćeš na stolu. I onda mi je sinulo...

Pa imam ja neki bilijar na CD-u, dao mi je drugar još kad sam kupio komp, možda sam ga jednom instalirao da vidim da li radi, odigrao pola partije, izbrisao i zaboravio na njega. Srećom sam sve te starije igre koje su mogle da rade na Pentiumu 2 doneo ovde. Iskopam disk iz kutije, a na omotu mi se smeši neki gospodin sa žabarskom nauljenom frizurom. Jimmy White piše... On je kao neka legenda u snukeru, nadimak mu je Vihor (Whirlwind), njihov Michael Schumacher, prisutan na sceni preko dvadeset godina, osvojio sve što se osvojiti može... ta priča.

Ja sam morao da dovršim neki tekst do ponoći, a njega sam ostavio da se igra (uzeli smo US 8ball, koji bi trebalo da bude napribližniji našim pravilima). Bilo je negde između 7-8 uveče. On je igrao 90% vremena, ja sam nekad uletao čisto da probam kako taj i taj protivnik igra (pošto se igra po nivoima) i nisam se preterano proslavio (čitaj: nisam dobio nijednu partiju).

Elem, bilo je već oko 2 ujutru kada smo stigli do uglađenog gospodina Belog. Pretpostavljao sam da je to poslednji nivo i da je on „gazda“ jer se i igra zove po njemu (OMG, pa zaboravio sam da kažem kako se igra zove – Jimmy White`s 2 CueBall). Cimeru je trebalo 3-4 partije da bi ga na kraju pobedio. I šta gos`n Beli uradi – zavaljen u svoju viktorijansku fotelju izvadi utoku i `ladno me/nas upuca! I kreće sledeći nivo, igra se na nekom groblju, čoja sva zgužvana i krvava, a protivnik se zove Undead Fred! Mislio sam da su nemtrvi rezervisani samo za strategije i RPG-ove, ali eto – ima ih i u simulacijama bilijara. Fred se pokazao kao neverovatno precizan igrač koji pogađa maltene bez greške, tako da nije bilo šanse da ga dobijemo. No, kako je već bilo skoro 4 ipak ćemo „bilijarsko veče“ nastaviti neki drugi put...