This is NOT Oblivion with guns... NOT!

Nakon prvih par dana zabave ima već nekih desetak dana kako sam udario u zid. Fallout 3 više nije ni najmanje zanimljviv kao što je bio, skoro u potpunosti sam izgubio želju da ga igram, iako me je neko vreme zaokupljivao bukvalno 24/7.

Nikada nisam bio neki zagriženi fan Fallout univezuma, prethodne delovi su mi jednostavno bili dobre igre koje sam sa uživanjem prešao – jednom! Što se Bethesde tiče imam podeljena mišljenja povodom njihovih igara. Kada sam prvi put seo za Morrowind (tada još uvek nisam imao svoj komp koji može to da potera) bio sam prosto oduvan prostranstvom u igri, šetnjama po krajoliku, gomilom kvestova... Oblivion sam obrisao istog momenta kada su mog level 18 lika istamburala trojica pećinskih goblina sa perorezima.

Naravno, igra je na kraju ispala kao postapokaliptični FPS mod Obliviona sa puškama u kome imam auto-aim u vidu V.A.T.S. sistema. Samo je razvoj lika iz TES serijala zamenjen sa prepoznatljivim S.P.E.C.I.A.L. sistemom.

Igra je bila zanimljiva do recimo sedmog nivoa kada sam još zazirao od direktne konfrontacije sa neprijateljima, malo kuburio sa stimpackovima i municijom. Već neko vreme sam dostigao barijeru dvadesetog nivoa, a kako mi je u igri jedino bilo zanimljivo da lunjam Wastelandom i sakupljam Bobblehead-e nabio sam većinu skilova na maksimum. Lik je sada jednostavno prejak, većinu duela rešavam u one shot – one kill maniru, ako tome dodam i misterioznog stranca koji se zaista prečesto pojavljuje... Sreća pa je Bethesda i dalje nesposobna da izbalansira razvoj lika u igri pa su uveli level cap na dvadesetom nivou, inače bi moj lik sigurno telepatski raznosio glave protivnicima. Kada smo već kod toga do sada nisam znao da pogotkom u glavu neprijatelju jednostavno eksplodiraju ruke i noge. Eh, šta ta radijacija napravi od ljudi. Takođe sam naučio da najobičnije puščano zrno može da medvedu od pola tone otkine glavu i pritom lešinu okrene tri puta u vazduhu. I to sve bez bloody mess perka.

Pravih kvestova je malo i što je najgore glupi su. Programeri su pokušali da iz ranijih delova prenesu mogućnost da se kvestovi mogu završiti na različite načine, tj. upotrebom različitih skilova. Ako imate jaku harizmu i speech skil lako nekoga možete nagovoriti da uradi ono što želite. Ako imate visok science skil možda probate da uhakujete neki terminal ili ako ste vični obijanju možda ona zaključana vrata kriju neku tajnu koja će vam doneti još koju liniju dijaloga sa likovima. Sve je to lepo, ali u praksi ne funkcioniše – opet zbog preterane versatilnosti lika, koji više nije usko specijalizovan za određenu oblast već je postao tata-mata svih zanata. Skil poene dobijene nakon levelovanja nikada nisam lakše trošio nego ovde, sve po sistemu „ma, samo da stavim negde“.

Igranje je izgubilo apsolutno svaku draž, a najgore je što nisam stigao ni do pola, ionako kratkog main questa. Pokušavam da nateram sebe da makar ispoštujem igru i odigram do kraja, ali teško mi ide. Kako GTA stiže početkom decembra sve mi se više čini da će vault dweller da popije jedan sočni uninstall u skorije vreme. Ali ipak sačuvaću sejvove, jer ko` što kažu ovi u reklami za loto – nikad se ne zna. Možda mi jednog dana u životu bude baš dosadno...