DLC - Friend or Foe?

DLC – Downloadable Content iliti, po srpski, dodatni sadržaj koji se skida preko interneta. Mnogi se danas prse kako imaju DLC eksluzivno za ovaj ili onaj sistem, kako ga daju za džabe ili nude for only $4.99, all major credit cards accepted! Ali šta je zapravo DLC i šta on nama, dobro ili loše, donosi?

Prve oblike DLC-a, ali u obliku digitalnog downloada ponudila je SEGA za svoju Genesis konzolu preko SEGA Channela, sistema za distribuciju igara preko kablovske mreže. Prva igra koja se nudila isključivo preko digitalnog downloada bio je Earthworm Jim SE.

Sa razvojem interneta i njegovom povećanom dostupnosti pojavio se prvi pravi DLC – sadržaji koji se skidaju preko interneta i koji igri dodaju nove nivoe, mape i slične sadržaje koji ne postoje u verziji igre koja se može kupiti na nekom mediju. Isprva su to bili user made sadržaji, u vidu različitih modova ili mapa koje su kreirali fanovi određenih igara. Izdavačke kuće su blagonaklono gledale na ovakav vid DLC-a jer je obezbeđivao veću popularnosti i duži „rok trajanja“ njihovih izdanja, ali se nisu preterano trudile da i same ponude nešto takvo.

Jedna od prvih konzola koja je posedovala modem i imala mogućnost izlaska na svetsku mrežu bio je DreamCast – iza koga je opet stajala SEGA. DLC mogućnosti su bile male, pre svega zbog ograničenja brzine modemske konekcije i malog prostora za smeštanje podataka na memorijskoj kartici. DLC je bio smatran za potpuni promašaj – pa se direktni konkurenti (Sony i Nintendo) nisu odlučili na ugradnju modema u svoje konzole.

Ali veliki MicroSoft je namirisao da baš tu leži novac, pa je tako njegova premijerna konzola XBox imala mogućnost priključenja na net. Skidanje DLC-a bilo je organizovano preko XBox Live servisa i isprva su ti dodatni sadržaji bili besplatni. Ujedno MicroSoft je bio i prva kompanija koja je počela sa naplaćivanjem DLC-a i to 2002. sa igrom Mech Assault. Pošto su videli da tu leže dodatne pare uz mala ulaganja DLC je bio još bolje implementiran u njihovu narednu konzolu XBox 360 i to preko unapređenog servisa pod imenom XBox Live Marketplace. Takođe više nije bila potrebna kreditna kartica za plaćanje dodatnih sadržaja, sve se obavljalo preko tzv. MicroSoft poena.

Preostala dva takmaca na tržištu su u svojim konzolama nove generacije takođe implemetirali sličan način upotrebe DLC-a: Sony je otvorio PlayStation Store, Nintendo se još uvek bori sa svojim Wii Shop Channel-om.

Od trenutka kada se DLC počeo naplaćivati usledile su kritike na račun izdavača da su ti sadržaji precenjeni i da ustvari predstavlaju delove osnovne igre koji su namerno izbačeni iz full verzije da bi se dodatno zaradilo prodajući ih kao DLC. Kritike su mahom upućene na račun Microsofta jer njihov DLC u suštini i nije downloadable, jer plaćanjem dobijate samo ključ pomoću koga otključavate dodatne sadržaje koji već postoje u igri. Neki od developera (Epic i Bungie) su se i javno pobunili protiv ovakve Microsoftove prakse tvrdeći da su dodaci jednostavno preskupi i da bi trebalo da budu besplatni. Naravno ovakvi zahtevi su glatko odbijeni od strane kompanije iz Redmonda.

Naravno, MicroSoft-ova pohlepa se ovde ne zaustavlja pa su najavili da njihov DLC servis proširuju i na tržište igara za PC računare osnivajući Games for Windows LIVE Marketplace sistem sličan onom za konzole. Već su obezbeđeni i vodeći naslovi koji će se update-ovati preko ovog sistema: Fallout 3, koji će tokom januara dobiti još tri „velika“ DLC questa, kao i još dosta naslova koji nas tek očekuju – Warhammer 40k: Dawn of War 2, GTA IV, Quantum of Solace, Red Faction Guerrilla i Battlestations: Pacific. Ne znam kakva će „cenovna politika“ pratiti najavljene dodatne sadržaje za Fallout 3, ali čak i ako su besplatni, verovatno je u pitanju navlakuša i samo je pitanje vremena kada će sve početi da se naplaćuje.

Realno, DLC je mogao da bude odličan korak u borbi protiv piraterije. Kupci originalnih diskova bi potpuno besplatno bili nagrađeni novim igrivim sadržajima za svoju vernost, dok bi oni sa piratskim kopijama ostali kratkih rukava (kao što je bio slučaj sa igrom Mass Effect i dodatnim sadržajima pod imenom Bring Down the Sky, mada računam da je ovo bilo free za PC korisnike jer nije bilo infrastrukture preko koje bi se ovaj DLC naplaćivao). Ili još naprednija verzija. Da se na medijima besplatno nude samo „ljušture“ igara (nešto poput današnjih demoa), a da se kompletan igriv sadržaj naplaćuje i skida sa neta. Nema troškova distribucije, troškova pakovanja (ukoliko bi se i ta „ljuštura“ skidala sa neta) što bi još moglo dovesti i do pojeftinjenja igara. Naravno zadržala bi se bogato opremljena Collectors izdanja za one koji su spremni da izvoje više novca za fancy igračkice. Mada, ne sumnjam da bi scena mirno posmatrala ovakvu tranziciju, verovatno bi i ovakav način distribucije igara bio vrlo brzo provaljen. Ali u svakom slučaju je bolji i humaniji način od tretiranja kupaca legalnih kopija poput najgorih kriminalaca, bukvalno ima zahtevajući ostavljanje otisaka prstiju i skeniranje rožnjače prilikom online autentifikacije.

No, kako se MicroSoft ozbiljno umešao u sve ovo, a on se ne meša u nešto ukoliko ne planira da iz toga izvuče materijalnu korist, DLC će najverovatnije postati način da se na jednoj igri izvuče što više novca od kupaca. Globalna ekonomska kriza koja uveliko pogađa i gejming industriju svakako će još više doprineti tome. Šta da vam kažem – pripremite kreditne kartice ukoliko želite da Diablo 3 pređete sa još nekim likom osim varvarina...