True Crime

Otkako je Rockstar-ov GTA3 stekao svetsku slavu i gomilu fanova, mnogi programerski timovi su pokušavali da svoje nazovi hitove prošvercuju uz sličan gameplay. Međutim, te igre su uglavnom potencirale bezočno nasilje i nisu imale taj omamljujući look & feel GTA serijala. Isti slučaj je sa ovom igrom, čudnim koktelom GTA, Max Paynea i 3D tabačina koji, umesto da jasno osetite ukuse svih sastojaka, ostavlja bljutavu, nedefinisanu senzaciju na jeziku i nepcima.

Da se radi o jednom visokobudžetnom izdanju uvidećete već tokom uvodne animacije (kao narator angažovan je Christopher Walken). U licenciranje rap, hip-hop, metal hitova ulupano je brdo dolara (tu su: Snoop Dog, Coolio, Warren G, N.E.R.D., The Donnas, Alice in Chains, Megadeath i mnogi drugi manje-više poznati izvođači).
Priča prati mladog detektiva Nicka Kanga, pripadnika elitne policijske jedinice EOD (Elite Operations Division), koji je suspendovan zbog svoje navike da zakon interpretira na svoj način (čitaj: zbog prekomerne upotrebe sile). Nakon što se u Los Anđelesu sve vise rasplamsava ulični rat izmedju Trijada i ruske mafije, Nick se vraća u službu. Naravno kakav bi to holivudski zaplet bio da mladi Nick nema i ličnih razloga za vođenje ove istrage, tj. pokušaće da rasvetli misteriozno ubistvo njegovog oca, koji je takođe bio detektiv.

Prvo sa čime ćete se sresti u igri su odlično režirane animacione sekvence urađene u engineu same igre. U igri ih ima dosta, između svake dve misije u okviru epizode i igri daju šmek akcionih filmova sa početka devedestih godina prošlog veka (čak se u nekim trenucima čini i da parodira iste). Nekada će jedina stvar koja će vas terati da igrate dalje biti upravo želja da odgledate sve te filmiće. Sa druge strane grafika u samoj igri je za nekoliko klasa lošija. Upotrebljene su teksture niske rezolucije, sve boje deluju prenaglašeno, objekti pate od hroničnog nedostatka poligona, senke ne postoji, primedbi u ovom odeljku je zaista previše.
Igra se sastoji od ukupno 8 epizoda, od kojih svaka sadrži odredjen broj misija. Zanimljivo je da igra ima tri moguća kraja, u zavisnosti od vaših uspeha u rešavanju zadataka. Naime, nije potrebno uspešno završiti baš svaku misiju da bi se napredovalo. Naravno, ukoliko zabrljate u previše misija, sve su šanse da ćete odgledati negativan završetak igre, tj. smrt glavnog lika.
Čini se da su momci iz Gray Mattera pokušali da jednom igrom privuku ljubitelje vožnje, pucačina i tabačina, ali činjenica je da nijedna grupa neće biti zadovoljna. Cela igra odvija se po sledećoj šemi: malo voznje po Los Anđelesu, zatim malo tabanja sa protivnicima, pa opet vozikanje, pa malo pucnjave, pa ćete za promenu, umesto frontalnog koristiti stealth pristup, tj. šunjanje, pa opet vožnja i tako u nedogled. Veliki plus je što je u igru verno prenesen dobar deo pravog Los Anđelesa (navodno negde oko 50 kvadratnih milja grada je mapirano u igri), pa ćete se tako voziti po Sunset bulevaru, proći pored Staples centra, kineskog pozorišta i drugih znamenitosti grada. Tokom vozikanja po gradu od dispečera ćete dobijati informacije o zločinima koji su u toku. U pitanju mogu biti obične ulične tuče, razbojništva, krađe kola, pa sve do otmica i pljački banaka. U zavisnosti od reakcija prestupnika zavisiće i vaši postupci prema njima. Tako ćete prilikom prvog kontakta pokazati detektivsku značku, a ukoliko se kriminalci ne predaju bićete prinuđeni da pucate u vazduh ili čak primenite silu. Nakon što im prospete zube po pločniku ne zaboravite da ih uhapsite, tj. stavite im lisice. Kada neki zločin rešite hapšenjem vaš rejting uzornog policajca će skočiti za jedan poen. Uvek treba imati na umu balans good cop/bad cop rejtinga. Ako se primite kao u GTA i krenete da gazite pešake ili se sa prestupnicima razračunavate vatrenim oružjem (po sistemu prvo pucaj, pa onda postavljaj pitanja) igra će vam prilepiti etiketu prljavog policajca (hmmm, nešto kao Vic u seriji The Shield). Ukoliko baš preterate sa bahanalijama ovoga tipa nastaće totalni haos i svaki prolaznik će imati poseban pik na vas.

Osećaj tokom vožnje nije sjajan i previše je arkadni, čak i u poređenju sa GTA. Pri većim brzinama imaćete osećaj da vozilo prosto lebdi nad asfaltom. Dobra strana ovoga jeste nešto lakša kontrola vozila i pri većim brzinama.
Tokom borbi dijapazon udaraca je siromašan. Tu su samo tri udarca plus hvatanja koja su kudikamo efikasnija. Tu su i kombo udarci koje možete izvoditi kada ošamutite protivnika, a oduzimaju dosta energije. Nove potezi se mogu naučiti u nekom od dojoa širom grada. Mlaćenje donekle olakšava činjenica da možete pokupiti raznorazna hladna oružja u vidu noževa, palica, razbijenih boca i sličnog sitnog inventara.
Najveća mana pucačkih i šunjalačkih misija jeste očajna kontrola kamere, tako da će vam teško polaziti za mišem da je uperite tamo gde ste naumili. Osnovno oružje predstavljaju dve verne berete (sa kojima ćete poput kolege Paynea u bullet time-u iskakati iza uglova), ali usput se da pokupiti dosta boljih primeraka koji ostaju iza palih protivnika (jedini problem je nedostatak municije za ova oružja). U stealth misijama potrebno je doći do određenog mesta, a da vas pritom niko ne primeti. Kada vas primete imate svega par sekundi da intervenišete i ućutkate gada - u protivnom je misija gotova.
True Crime je možda imao potencijala da donese nešto zanimljivo, ali je stigao samo do prosečne igre, čak i za konzole, za koje je izašao koji mesec pre PC izdanja. Čak i nakon što je igračka porota donela jednoglasnu guilty presudu, Activision se drznuo da ponovi ovaj zločin, ali ovoga puta u Njujorku. Srećom, snage reda i zakona na igračkoj sceni su pravovremeno intervenisale, tako da ova franšiza trenutno služi dve doživotne robije na Riker`s Islandu.