Diplomatija

I opet sam morao da započnem još jednu partiju Diplomatije, iako sam se više puta zarekao da to neću učiniti. Nije problem u nedostatku vremena, nego je problem u dužini trajanja jedne partije, tačnije u neodgovornosti pojedinih igrača. Evo, ginger partiju igram već skoro mesec dana, prošlo je samo 2 godine u igri (4 move poteza), a već smo menjali dva igrača – Austriju i Tursku.

Za Diplomacy sam prvi put čuo kada mi je istoimena C64 igra dospela u ruke. Zanimljiva strategija za više igrača (nastala na osnovu stone igre) koji vode neku od evropskih velesila početkom prošlog veka sa ciljem da se osvoji što veći broj teritorija. Ne želim da se upuštam u pravila igre, koga interesuje može sve da pronađe na www.diplom.org ili jednostavnim ubacivanjem „PBEM Diplomacy“ u Google pretraživač.

Igram sa Rusijom u ovoj partiji. Najčešće i uzimam Ruse, ne zbog nekih preteranih afiniteta prema istim, nego zbog činjenice da imaju osigurana leđa, tj. da se država nalazi na ivici mape. Mana je velika razvučenost fronta i nemogućnost brzog prebacivanja jedinica sa južnog na severni front i obrnuto. Kao što rekoh, odigrali smo četiri poteza (sada sledi build faza za 1902. godinu), a ja ostajem sa ovih šest jedinica jer imam tačno toliko supply centera pod svojom kontrolom. U previranjima na Balkanu sam izgubio Rumuniju, ali sam uspeo da uđem u Norvešku i ostanem na istom broju jedinica. Igra je dušu dala za backstabbing, i sam sam doživeo jedan, kada je Austrijanac mučki zauzeo Rumuniju. Ali neka, vratilo se to sada i njemu, pa se Italijan ponosno šepuri u Trstu.

Pošto je Turska promenila igrača, pokušaću da izvučem neki dogovor sa njim/njom, pogotovo zato što dobija još jednu jedinicu na proleće. Ukoliko napravi flotu u Ankari...najebo sam.

Iskreno već sam se smorio usled čekanja da svi pošalju poteze na vreme (u 99% slučajeva se desi da se neko čeka), pa me malo i mrzi da se bavim prepiskom sa drugim igračima, već samo šaljem poteze. Mada trebalo bi malo da se trgnem, jer ovo ipak prvenstveno igram da bih vežbao konverzaciju na engleskom, a ne da bih se dokazivao kao neki opasan strateg/dipomata...