Colonization mi je očigledno NO:1 igra jer je već dva puta pominjana (ovde i ovde) u mojoj kratkoj blogerskoj karijeri. Nakon što sam se u prvom postu oduševljavao kvalitetima originalne igre iz 1994. godine, nakon rimejkofobije koju sam ispoljio u drugom postu, konačno je stigla finalna verzija Sid Meier`s Civilization IV: Colonization!
Slagao bih ako bih rekao da nisam osećao blago uzbuđenje prilikom instalacije igre. Kao kada posle mnogo godina treba ponovo da se sretneš sa drugarom iz detinjstva. Ali sada, nakon skoro tri dana igranja, to uzbuđenje je davno iščezlo. Nisam ni razočaran, jer igra definitivno i dalje poseduje ono nešto što te tera da odigraš samo još jedan turn i tako u nedogled. Igrivo je, ali daleko ispod igrivosti koju poseduje original...
Neću se baviti oko toga šta je isto/šta se promenilo u ovih 14 godina, želeo bih samo da ukažem na neke velike propuste ove verzije Colonizationa. Prvi i najvažniji flaw jeste činjenica da vas sada kralj prosto urniše zahtevima za povećanje poreza. Ako se ne povinujete njegovim željama, sleduje vam bojkot određene vrste robe. I to konačni – ne postoji način na koji bi ponovo mogli da sa tom robom trgujete u Evropi (ranije je to rešavao Jacob Fugger ili izgradnja carinarnice). Ali možda je najgore, što će vam taj isti kralj posle 2-3 kruga ponovo nuditi da poljubite njegov prsten, što će reći da ste uzalud organizovali „bostonsku čajanku“. I tako ćete doći u situaciju da već oko 1600. trećina svih vaših prihoda ide kralju.
Drugi problem je što sada veličina kraljeve kaznene ekspedicije direktno zavisi od količine „zvona slobode“ koju produkujete u kolonijama. Više kolonija -> više liberta bellsa -> veća je i kraljeva armija. To u praksi znači da je mnogo povoljnije napraviti samo jednu koloniju srednje veličine, napabirčiti neku kakvu-takvu vojsku, navući rebel sentiment u toj jednoj koloniji na preko 50% i proglasiti nezavisnost. Siguran recept za pobedu.
Dakle, igra vas jednostavno kažnjava što se više razvijate, umesto da vas nagrađuje. Prednost se daje brzopoteznim partijama koje se završavaju za sat ili dva, a ne celonoćnim sesijama kako je ranije bio slučaj.
Da ne bude da samo kudim, od novina bih izdvojio i pohvalio nov sistem izbora Founding Fathera (koji se sada tretiraju kao world wonders u Civ igrama, tj. ako ga neka država primi u svoj Kongres druge to ne mogu učiniti), kao i pisanje Ustava prilikom proglašavanja nezavisnosti.
Za nekoga ko se danas prvi put sreće sa ovom igrom i ne zna kako je „disala“ stara verzija, ovo će biti sasvim pitka i privlačna igra, pre svega zbog pomenutog one more turn efekta koji izaziva. Za nas starije igrače to neće biti slučaj. Ovo će ostati samo još jedan „pucanj u prazno“ nemaštovitog Mejera, koji i dalje pokušava da živi od „stare slave“ izbacujući loše reciklirane kopije svojih nekada genijalnih igara (Pirates! i Railroads su pravi primeri toga).
Greetz to Baba for supplying the game!
Posts
2 comments:
Nisam neki fan Civ serijala, mada sam igrao sve nastavke do sada, ali je zato moj brat fanatik. Samo Civ i igra, a ja samo gledam i mislim se ''dokle više, čoveče Božiji''. :D
haha, i ja sam do skora igrao samo prvi deo :D
Post a Comment