3D pogled na ubistvo

Kada neki filmski/TV projekat doživi veliku popularnost obično se ubrzo pojavi i u formi video igre. Serija Crime Scene Investigation je poslednjih par godina u samom vrhu gledanosti, zajedno sa svoja dva spin-offa. Kao što je već poznato, Ubisoft je prigrabio unosnu licencu za ovu seriju, a 3 Dimensions of Murder je četvrta CSI igra po redu. Izdavač se odlučio na naprasno promeni razvojni tim, tako da je na mesto 369 Interactivea, došao Telltale Games, novajlije u avanturističkom biznisu koji su se kasnije proslavili sa igrama Bone i novim nastavcima diaboličnog tandema Sam & Max. Najveća novina u igri krije su samom naslovu, a to je potpuni prelazak u 3D svet.

Kako se za ovu prazničnu sezonu najavljuje igra po Njujorškoj CSI seriji (za koju mogu da tvrdim da je Gary Sinise zamenjen svojim robotskim dvojnikom), malo sam se podsetio jedine igre iz serijala koju posedujem – 3 Dimensions of Murder (2006). Kao i prethodni delovi, i ova igra se sastoji iz pet slučajeva koje treba rešiti. Prvi slučaj – Pictures at an Execution, tiče se ubistva devojke u poznatoj art galeriji. Drugi – First Person Shooter, govori o ubistvu vođe razvojnog tima na igračkoj konvenciji, nekoliko dana pre izlaska njihovog revolucionarnog FPS-a. Treći slučaj – Daddy`s Girl, bavi se nestankom ćerke uticajnog vlasnika kazina. Sledeći slučaj – Rough Cut, vodi vas u bespuća Nevade gde je pronađeno telo nekog kampera. Poslednji, peti slučaj – The Big White Lie, ujedno je i najkompleksniji, jer na neki način povezuje skoro sve učesnike i dešavanja iz prethodnih slučajeva. U mračnoj uličici pronađen je sanduk sa telom muškarca. Svedoka nema, pa se na početku morate osloniti isključivo na materijalne dokaze.

Vaš rad, kao forenzičara novajlije, nadgledaće dobro poznate njuške iz serije: Vorik, Nik, Sara, Greg, a na kraju i Ketrin i „alfa i omega“ CSI-a – Grisom. Svakako ne treba zaboraviti ni detektiva Brasa i doktora Robinsa, sa kojima ćete takođe tesno sarađivati.

Cela igra se odvija na statičnim trodimenzionalnim scenama, koje možete rotirati levo-desno i zumirati pogled na bitnim mestima. Prilikom uviđaja na mestu zločina treba obratiti posebnu pažnju, jer će prikupljeni materijalni dokazi biti ključni elementi za povezivanje osumnjičenih sa žrtvom i mestom na kome je zločin počinjen. Za prikupljanje premeta koristićete gumene rukavice ili pincetu za sitnije stvari poput vlakana i dlaka, briseve za sakupljanje materijala za izvlačenje DNK, nihidrin za otkrivanje oprane krvi, razne četkice i sprejeve za uzimanje otisaka prstiju sa različitih površina. Nakon toga sakupljene dokaze treba pravilno obraditi u laboratoriji. Tu su vam na raspolaganju elektronski mikroskop, aparat za hemijsku analizu supstanci, kompjuter za upoređivanje otisaka prstiju, automobilskih tablica, otisaka cipela kao i aparat za ekstrakciju i upoređivanje DNK uzoraka.

Jedini iole teži element u celoj igri je prikupljanje materijalnih dokaza na mestu zločina, a sve ostalo je piece of cake. Sama igra vam sugeriše na kom aparatu treba ispitati koji dokaz, dok od izbora dijaloga prilikom razgovora apsolutno ništa ne zavisi. U svakom trenutku možete pitati vašeg kolegu sa slučaja šta treba sledeće uraditi, ali pravi avanturisti (ukoliko takvi uopšte i troše vreme na ovakve igre) će svakako sa gnušanjem preskočiti ovu mogućnost. Slučajevi koje ćete ispitivati nisu preterano inspirativni i svi se svode na jednu istu shemu: tri osumnjičena, tri do četiri lokacije koje treba ispitati i sakupiti dokaze, zatim obrada dokaza u laboratoriji, privesti sve osumnjičene kod Brasa na informativne razgovore (ne postoji mogućnost iznuđivanja priznanja upotrebom proverenih sredstava poput telefonskog imenika) i na kraju će vas sama igra dovesti do ubice. Iako će u početku svi dokazi ukazivati na jednog od osumnjičenih, za njega se uvek ispostavi da nije krivac (otprilike ista fora kao u seriji). Po svojoj težini i scenariju možda se malo ističe poslednji slučaj, ali sve u svemu ovaj CSI ćete preći za jedno poslepodne.

Grafika nije state of the art, što je u neku ruku i dobro jer ne zahteva jaku mašinu, ali je u svakom slučaju sve moglo i bolje da izgleda. Kratki filmovi o načinu smrti svake žrtve koje smo viđali u seriji i ovde su prisutni i odrađeni su za čistu desetku. Glasovna gluma takođe zavređuje najvišu ocenu pre svega jer glasove pozajmljuju pravi glumci iz serije, osim žeskih likova, za koje su korišćeni imitatori.
Prelazak na 3D je značajan pomak u razvoju CSI franšize, ali se ipak sve svodi na dodavanje novih slučajeva, pa stoga "nove" igre ustvari više liče na expansion packove. Iako će pravi zaljubljenici u avanture ove igre zaobići u širokom luku, zbog ogromnog broja fanova serije ne sumnjam da će ova, pa i sledeće igre iz serijala svakako naći svoju publiku. Među njima sam se eto, našao i ja, jer pored povremenog praćenja vesti i poneke tekme, događaji forenzičara iz Las Vegasa je jedina „stvar“ koju sam u poslednjih par godina gledao na TV-u.