Čikago, tridesete godine prošlog veka, doba prohibicije. Ovaj milje me strašno asocira na film Untouchables i nadmudrivanje beskrupuloznog mafijaškog bosa Al Caponea (u tumačenju Roberta de Nira) i nepotkupljivog policajca Elliota Nessa (koga glumi Kevin Costner). Nemački Spellbound se očigledno specijalizovao za kopiranje popularnih Commandosa, tako da su se posle divljeg zapada (Desperados) i srednjevekovne Engleske (Robin Hood – Legend of Sherwood) obreli u Čikagu, 1930. godine.
Igra nudi izbor između dve kampanje. U prvoj ćete se naći u ulozi Jacka Berettija, opasnog momka koji se tek našao na platnom spisku čikaškog gangstera Don Falconea, dok ćete u drugoj biti na strani reda i zakona vodeći detektiva Edwarda Nasha. U svakom slučaju vas očekuje po deset misija što obećava zanimaciju na duže staze. Misije birate na pojednostavljenoj mapi grada izdeljenoj na sektore, pri čemu svaki sektor predstavlja jednu misiju. Na mapi su označeni i bonusi koji vas očekuju nakon uspešnog izvršenja postavljenih vam zadataka.
Ukoliko se odlučite za put kriminalca dobijaćete zadatke kao što su naručena ubistva, reketiranje restorana, uništavanje imovine, a bogami i ljudstva suparničkih bandi. Ako se „primite“ na sjaj policijske značke rešavaćete slučajeve ubistava, vršiti racije u ilegalnim kockarnicama i spikizijima (ilegalne točionice alkohola) i naravno truditi se da konačno stanete na rep ozloglašenom Don Falconeu. No kako se policijska kampanja hronološki nastavlja na gangstersku, bilo bi prikladnije da nju odigrate kao drugu.
Beretti ima daleko veću slobodu prilikom rešavanja zadataka jer se svi mogu rešiti prostom upotrebom sile: premlaćivanjem ili ubistvima. Ukoliko vas u ubilačkom pohodu spazi neko od civila koji šetkaju unaokolo, pomoću svežnja zelenih novčanica ga možete ubediti da zažmuri na jedno oko, a tu je i jeftinija varijanta – likvidacija svedoka. Nash ima dosta teži zadatak. On može upotrebiti vatreno oružje samo u krajnjoj nuždi, tj. samo ako je neko prethodno na njega potegao pištolj ili dugu cevku. Sve bandite koji se predaju treba uhapsiti pomoću lisica ili će vam unutrašnja kontrola vrlo brzo disati za vratom. Previše brljotina u dosijeu i Edward
U misiju možete povesti do pet likova koji imaju različite statistike: upotreba hladnog i vatrenog oružja, prva pomoć, bacanje noževa i harizma. Njihove statistike možete razvijati tokom igre sakupljanjem boostova sakrivenih po nivoima. Na desnoj strani ekrana su kartice sa likovima i njihovim inventarom. Najefikasniji način eliminacije protivnika je njihovo onesvešćivanje, za šta koristite ili bokser ili, još bolje, palicu. Nakon što im „poželite laku noć“, poželjno bi bilo vezati ih (lisice ili konopac – u zavisnosti od strane koju ste izabrali), da vam ne bi pravili probleme kada se probude. Pomali čudan i zbunjujuć detalj je pretraživanje tela onesvešćenih ili ubijenih: morate ih malo pomeriti kako bi drangulije koje nose ispale na videlo???
Kao i Commandose, i njegove klonove iz Spellbounda krasi lepa izometrijska 2D grafika. Sve prostorije su perfektno, do detalja nacrtane, ali skrolovanje ekrana ima nekakvu čudnu inerciju što vam može praviti dosta problema dok se ne priviknete. Ponekad ćete jednostavno poželeti da postoji mogućnost rotiranja pogleda, jer je „prozračnost“ objekata kada se glavni lik nađe iza njih dosta loše odrađena, što dodatno otežava snalaženje sa ionako sitnim likovima.
Iako su igre ovog tipa poznate po skoro mazohističkoj težini, ovde to nije slučaj. Iole iskusnijim igračima preporučujem Hard nivo težine, dok Easy i Medium predstavljaju prepodnevnu šetnju po parku. Protivnici će mirno gledati dok ih šopate pendrekom i neće im pasti na pamet da upotrebe saćmaru ili Tommy gun koji drže u rukama. Misije, sem par izuzetaka, ne predstavljaju veći problem, jer je dovoljno istražiti sve prostorije i kockice će se same uklopiti. Možda u dve do tri misije treba malo mućnuti glavom da bi rešili postavljeni zadatak.
Posts
No comments:
Post a Comment