Dnevnik jednog menadžera - Braga

Znam, rekao sam da ću otići u Švedsku, ali se dometi najjačih švedskih klubova nisu uopšte poklapali sa mojim, pa sam otišao južnije, mnogo južnije. Tačnije u Portugal, na obalu Atlantskog okeana, Club Sportivo de Braga.

Još ranije sam merkao Portugal kao odličnu destinaciju jer ne postoji ograničenje u pogledu broja licenciranih stranaca (jedino ograničenje je licenciranje samo 30 igrača po sezoni), a to mi savršeno odgovara. Namerno sam izbegao vođenje nekog od velikih portugalskih timova: Porta, Sportinga ili Benfike i odlučio se za četvrti tim po jačini u njihovoj ligi.

Tim koji sam zatekao u klubu je bio prosečan, mahom Brazilci u ranim tridesetim godinama, te nekoliko osrednje kvalitetnih Portugalaca. Možda jedine svetle tačke u timu su bili nekada legenda portugalskog fudbala Joao Pinto (sada 35-godišnjak, ali i dalje kvalitetan igrač), mladi portugalski reprezentativac Stelvio i mladi Peruanac Jair Baylon, ali njih dvojica su bili isuviše mladi da bi mogli da imaju značajniju ulogu u timu. Bilo je potrebno dovesti gomilu pojačanja, što sam i uradio. Pošto sam imao jedva oko milion evra za transfere i nešto preko 100k za plate, okrenuo sam se Južnoj Americi kao odličnom rasadniku jeftinih mladih talenata i igračima bez kluba, uz naravno par standardnih igrača koje dovodim u svaki klub koji vodim.

Tako su kao slobodni igrači prispeli Ze Rodolpho (DM), Lamine Diatta (DC), Ivan Hurtado (DC), Alessandro (WBR), Hossain Kaebi (WBR). Od ostalih značajnih pojačanja izvojio bih: Rene Mihelić (AML, Maribor - 180k), Adrian Ropotan (DM, Dinamo Buc. - 450k), Pablo Mouche (ST, Boca – 90k), Juan Ojeda (GK, River – 600k), German Voboril (WBL, San Lorenzo, 50k), Damian Steinert (ST, Newells – 130k), Cesar Gonzalez (AMRL, Colon, 100k), Damian Diaz(AMRLC, Central – 250k), Bogdan Stancu (ST, Unirea – 3.4M), Jairo Palomino (DC, Envigado – 180k), Alejandro Bernal (DM, Deportivo Cali – 85k), Georginio Wijnaldum (AMRLC, Feyenoord – 275k) i Vincent Enyeama (GK, Hapoel TA – 3.2M). Još bih spomenuo dvojicu igrača na pozajmici: Zvonimir Vukić (AMC, Shakhtar) i Javier Angel Balboa (AMRL, Real Madrid). Naravno da sam prodao dosta igrača koji su već bili u klubu, a nisu se uklapali u moju koncepciju igre, pa otuda mi i „ovolike“ pare za transfere, mada je većina kupovina obavljena na onu staru foru – „dođem ti“.

Koristio sam istu taktiku kao i sa Marsejom, dakle 4-1-5-1 sa samo jednim napadačem ali i dva izuzetno ofanzivna AMC-a. I ovde se pokazala više nego uspešnom. U jesenjem delu prvenstva sam odlično igrao, dobio čak Sporting na strani i izvukao bod protiv Porta, tako da sam posle 15 kola bio prvi na tabeli sa bodom prednosti ispred Sportinga. Ali, ponovila se ista priča kao i kod Marseja, da ova taktika više nije bila tako efikasna u drugom delu prvenstva. Usledilo je nekoliko poraza i nerešenih rezultata, tako da sam se na kraju obreo na četvrtom mestu, a treće mesto koje vodi u Ligu Šampiona mi je izmaklo za dva pišljiva boda.

U kup takmičenjima sam imao daleko manje uspeha. Neobičan sistem Liga kup takmičenja me je koštao glave, jer se u polufinalu formira nekakva mini liga u kojoj igra svako sa svakim. Tu sam glatko izgubio sve tri utakmice protiv portugalskih velikana. U Kupu Portugala sam neočekivano ispao u ¼ finala od Maritima, jbg bili su bolji i dobili me 2:0.

Što se Evrope tiče, jesen je bila odlična. Prvo kolo UEFA kupa i lake pobede protiv norveškog Frederikstada (4:2 i 2:1). U ligi sam dobio tešku grupu (Salzburg, Hamburg, Tottenham i Ajax), ali sam na kraju ipak bio prvi u grupi, mada sam do poslednje utakmice isto mogao i da završim kao četvrti i ne idem dalje. Uvodna smor utakmica 0:0 protiv Salzburga, gde sam prokockao 2 sigurna boda kod kuće. Onda gostovanje u Hamburgu, gde sam izgubio 2:1 i to golom iz jedanaesterca pred sam kraj meča. Zatim neverovatan trijumf protiv Tottenhema, kući sam dobio 2:1, da bih sve to krunisao pobedom od 2:1 protiv Ajaxa u gostima. Proleće mi nije ostalo u lepom sećanju. Prva nokaut runda i ispadoh od Partizana na golove u gostima (poraz 1:0 u Beogradu i pobeda 2:1 u Bragi), dobro ću zapamtiti Jovetića koji mi je zabio oba pogotka.

Na kraju sezone sam prezadovoljan, kao i gazde kluba. Odlučili su da malo više odreše kesu i daju mi 10 miliona za transfere i 250k za plate. Već sam bacio oko na par Brazilaca, ima potpuno da promenim ti za sledeću sezonu, gde očekujem da ću da se plasiram u LŠ. Dakle cilj mi je jedno od prva tri mesta! Neću gubiti puno vremena, odmah nastavljam da igram...