Hteo sam da se na osmici oprobam u francuskoj prvoj ligi, pošto sam na izdanju iz 2006 (koji je btw bio najlakši od svih dosadašnjih izdanja) uzeo St. Etienne i za samo dve sezone napravio tim koji je u finalu LŠ pobedio Arsenal. Prvi izbor mi je pao na prošle sezone jadni PSG, ali kako je to bila prva partija započeta na 8.0.2 patchu nisam se snašao sa transferima na početku, kupio sam gomilu neupotrebljivih budala, dok su one najbolje pokupili drugi. Stoga sam batalio Parižane i krenuo ka jugu, na Azurnu obalu, u Marsej.
Uzeo sam Olympique de Marseille, Zvezdine ljute rivale iz Barija 1991. godine, koji su više godina tavorili na niskim granama francuskog fudbala zbog malverzacija čuvenog Bernara Tapija, ali su već nekoliko poslednjih godina redovni učesnici evropskih takmičenja. Početni tim je izgledao sasvim solidno, Mamadou Niang i Djibril Cisse u napadu, odlični Samir Nasri na sredini, solidna odbrana sa mladim igračima. Gazde kluba su veoma lako pristale da mi daju veliki transfer budžet, kao i lepo povećanje budžeta za zarade igrača. Tu novčanu injekciju sam iskoristio za dovođenje mojih starih poznanika, pa su u klub stigli Jefferson Farfan (PSV, 10.5 M – AML), Andrey Arshavin (Zenit, 9.5 M – MC/AMC), Diogo (Portuguesa, 6.25 M – FC), Marrouane Fellaini (Standard, 2.5 M – MC), Miranda (Sao Paulo, 9.25 M – DC). Doveo sam još nekoliko mladih nada koje sam odmah prosledio u druge klubove na kaljenje, a i da mi se ne bi bunili zašto ne igraju u pevom timu: Bogdan Stancu (Unirea, 1.6 M FC), Rene Mihelić (Maribor, 250 K – AML), Nashat Akram (free – AMC), Adrian Ropotan (Dinamo Buc, 650 K – DM), Pablo Mouche (Boca, 150 K – FC). Takođe sam se prvi put odlučio na nešto defanzivniju formaciju 4-5-1, sa samo jednim klasičnim napadačem, ali sa dva vrlo ofanzivno nastrojena AMC-a. Taktika se pokazala veoma uspešnom tako da sam beležio odlične rezultate i u domaćem prvenstvu, a i u Evropi. Nakon malih početnih problema oko uigravanja, zabeležio sam niz od ukupno 19 ligaških utakmica bez poraza. Kada bi se zbrojila i tekme u kupu i u Evropi niz je još duži. U LŠ sam bio u grupi sa Interom, Valensijom i Levskim iz Sofije i uspeo sam da bez poraza prođem dalje kao prvi u grupi.
Valencia – Marseille 2:3
Marseille – Levski 3:0
Inter – Marseille 0:0
Marseille – Inter 1:1
Marseille – Valencia 4:1
Levski – Marseille 1:3
U Liga Kupu Francuske sam izgubio od Liona u finalu (iako sam ih pre toga dva puta pobedio u prvenstvu), a u Kupu sam ispao u četvrt-finalu od Tuluza na penale. I u prvenstvu su stvari krenule loše pa sam nanizao 5-6 utakmica na strani bez pobede, što je Lion iskoristio te su mi četiri utakmice pre kraja prvenstva bežali za jedan bod. Na kraju sam uspeo da osvojim francusku ligu sa bodom prednosti nad Lionom i time okončam njihovu dugogodišnju vladavinu u Francuskoj.
Što se nastavka takmičenja u Evropi tiče, u prvom kolu nokaut faze sam izvukao moskovski CSKA i dobio ih bez većih problema (obe utakmice po 1:0 za mene). Sledeći na redu je bio veliki Real iz Madrida. Uspeo sam da ih nadigram na Velodromu i dobijem sa čak 4:1, tako da sam mirno mogao na revanš na Satijago Bernabeu gde sam ipak poklekao atmosferi i izgubio sa 3:2. U polufinalu me je čekao Mančester. Cristiano Ronaldo, Rooney i kompanija su se malo pomučili i na kraju trijumfovali u obe utakmice sa mršavih 2:1. U finalu je Barselona ipak bila jača od Mančestera, dok je UEFA Kup uzela Fiorentina, pobedivši minhenski Bajern u finalu.
Mogu reći da sam u potpunosti zadovoljan sezonom iako je osvojen samo jedan trofej. Krenule su pripreme za sledeću sezonu, a kao najveće pojačanje dolazi Mathias Fernandez iz Viljareala sa 17.5 miliona evra. Svi ga hvale, svi ga dovode, pa rekoh da i ja vidim od čega je dečko „napravljen“. Staviću ga da igra kao AMC, što znači da će Arshavin morati da se pomeri na poziciju desnog krila.
Posts
No comments:
Post a Comment