Fallout u kamionu

Još od trenutka kada sam prvi put uspeo da kao Commander Jameson snimim poziciju na magnetnu traku, izlistam je, promenim par vrednosti i na kvarnjaka montiram docking computer na svoj ubogi Cobra MKIII, i uz taktove „Na lepom plavom Dunavu“ pristanem na svemirsku stanicu imali su me! Zauvek sam postao navučen na „trgovačko-akcioni“ žanr, kako sam ga ja, malo rogobatno krstio. Ređali su se Elite, Frontier, Privateer, Freelancer, DarkStar One. Ali nijedna novija PC igra nije uspevala da zadovolji moje apetite na ovom polju. Freelancer jeste groovy u multiju, ali ako se igra u singlu strašno je linearan, ograničen i dosadan. DarkStar One sam probao i... dovoljno je reći da posle toga nisam imao želju da ga narežem od druga.

A sad nešto potpuno drugačije. Iz orbita nebrojenih planeta smo se spustili na majčicu Zemlju i svemirske lađe zamenili nabudženim kamionima i to nam sve dolazi iz Rusije. Poučen ranijim iskustvima, uvek sam vrlo skeptičan prema igrama koje dolaze sa tog područja (jedino mi Nival uliva kakvo-takvo poverenje). Već mi se više puta dešavalo da mi se igra dopadne gledajući samo screenshotove i čitajući kratke opise, da bih, kada je nabavim, shvatio da je gameplay ravan nuli. Doza tog skepticizma bila je prisutna i kod ove igre – Hard Truck Apocalypse. Ipak sam je nabavio, i mogu da kažem da me Rusi ovoga puta nisu potpuno razočarali.

Nakon nuklearnog holokausta naša planeta biva pretvorena u radioaktivnu pustaru. Smrtonosni otrovi harali su površinom, ubijajući „srećnike“ koji su uspeli da prežive inicijalni blast. Nakon izvesnog vremena, nekolicina preživelih uspeva da konstruiše specijalnu masku koja neutrališe otrove i život počinje polako da se normalizuje. Ljudi osnivaju naselja, farme, trgovačke centre između kojih se celokupan saobraćaj odvija pomoću oklopljenih, teško naoružanih kamiona.

Naš glavni junak, sa svojih tek navršenih osamnaest leta, dobija od oca svoj prvi samostalni zadatak da kamiončetom prebaci paket do obližnjeg grada. Pri povratku zatiče svoju farmu u plamenu, a oca na samrti. Sledi twist dostojan niskobudžetnih meksičkih serija – zamislite, taj čovek nije njegov pravi otac. U samrtnom hropcu starac mu daje štura uputstva i junoša odlučuje da krene u potragu za svojim biološkim ocem.

Prva stvar koja me je privukla jeste originalna ideja, koja ranije nije bila obrađivana u nekoj video igri (mada sve veoma liči na film Mad Max 2). HTA možete posmatrati kao FreelancerFallout-like postapokaliptično okruženje sa kamionima umesto svemirskih brodova. Osnovna premisa ista je u obe igre: startujete sa najbednijim vozilom, a novac neophodan za upgrade zarađujete završavanjem zadataka koje dobijate od pojedinaca u barovima ili trgovinom između gradova na mapi. prebačen u

Postoji pet vrsta šasija kamiona na koje možete ugrađivati različite kabine i prikolice što daje dosta različitih kombinacija za vaše vozilo. U zavisnosti od broja hardpointa na kamion se može instalirati različito oružje i dodatna oprema. U početku ćete biti novčano ograničeni na mitraljeze, ali kasnije postaju dostupni bacači raketa, sačmarice i moderna pulsna i laserska oružja. Dobra stvar je što je municija neograničena, pa je ne morate kupovati i trošiti i ono malo prostora u prikolici kamiona na nju. Kao dodatna oprema uglavnom dolaze uređaji koji na neki način poboljšavaju karakteristike oružja koje ste mauntovali na kamion.

Ekonomski model u igri i nije nešto naročito razvijen, iako bi trebalo da trgovina bude osnovni način za sticanje kapitala. Ima svega desetak artikala kojima možete trgovati, a povrh toga nisu svi odmah dostupni, pa ćete na prve 3-4 mape prodavati krompir, drvo i staro gvožđe.Ipak je uveden supply & demand model, pa se konstantnim liferovanjem jedne iste robe u grad, cena te robe progresivno smanjuje. Pomalo smeta i neverovatno mali tovrani prostor u kamionima (nije predstavljen u tonaži, već ima oblik inventara sa sve kockicama koje smo sretali u RPG igrama), pa dolazimo do apsurdne činjenice da u kamion staju jedva 5-6 džakova krompira.

Kao što su u Freelanceru postojali zvezdani sistemi koji su se posebno učitavali, tako u HTA postoje sektori. U svakom od njih možete pronaći više mesta od značaja, tj. većih i manjih naseobina koje pripadaju nekoj od frakcija. U njima možete trgovati, posetiti lokalnu tavernu, dopuniti gorivo i popraviti eventualna oštećenja na vozilu (poslednja dva su maltene obavezna).

Igra je linearna do bola, a ubija i nemaštovitost zadataka koje dobijate od NPC-ova. Oni se uglavnom svode na vozanje od tačke A do tačke B uz potpuno skriptovane napade bandita. Grafika u HTA je OK, ništa spektakularno, ali nije ni razočaravajuća. Nešto više pažnje je posvećeno modelovanju kamiona, dok su prostrani eksterijeri dosta slabije realizovani. Izgleda da je za ruske developere postala praksa da igre filuju malo tvrđim zvukom, pa je i ovde takav slučaj. Muzika se razlikuje od sektora do sektora, ali će vam ubrzo postati monotna, te je moja preporuka da je potpuno utišate i uživate u solidno odrađenim zvučnim efektima. Takođe, prelazak sa normalne na battle muziku i obratno je urađen toliko veštački da prosto bode uši. Još jedna tradicija vezana za Ruse je i loša sinhronizacija, a ni Targem Games nije izuzetak od ovog pravila. Glasovna gluma je krajnje neubedljiva (dok glavnom junaku umire otac, tonalitet njegovog glasa je potpuno isti kao pri najobičnijem ćaskanju sa lokalnim skitnicama u krčmi). Zanimljiv je i još jedan trik koga su se Ruje dosetili. Kako bi izbegli da urade facijalnu animaciju likova i lip sync za rusku i englesku verziju, ubacili su u priču maske sa početka opisa, tako da svi likovi u igri nose te maske i kroz čitavu igru nećete videti nijedno ljudsko lice. Izostao je i multiplayer, koji bi navodno trebalo da bude ubačen u najavljenoj ekspanziji Rise of Clans.

Po n-ti put ću ponoviti da je ono što Hard Truck Apocalypse izdvaja od drugih igara malo obrađivana tematika. Ali da se ovoga dosetio neko sa zapada i uz nešto veći priliv novčanih sredstava ova igra bi bila pun pogodak. Nemojte ne pogrešno shvatiti, ni ovakav HTA ne izgleda loše, ali ostaje jak utisak da je sve moglo biti mnogo bolje, što nepovoljno utiče na konačnu ocenu igre.

Nešto kasnije je izašla i pomenuta standalone ekspanzija Rise of Clans koja radnju seli na tle postnuklearne Sev. Amerike. Kamioni, oružja, sve je gotovo isto kao i u originalu. Šteta, zaista šteta, čini mi se da je ova igra imala mnogo veći potencijal.